Uslovi sredine bitno utiču na dugovečnost, rodnost, kvalitet plodova i na ukupnu rentabilnost gajenja ribizle. Uspešna proizvodnja ribizle moguća je samo u povoljnim klimatskim, zemljišnim i orografskim uslovima.
Ribizla najbolje uspeva i rađa na humidnim područjima koja se odlikuju prohladnim letom, velikom količinom padavina i visokom prirodnom vlažnošću vazduha. Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zaštićene od jakih vetrova. Ribizla ne podnosi jaku insolaciju ali ni zasenu jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova a krajnji ishod je njen kraći životni vek.

Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, naročito crna u toku dubokog zimskog odmora čak i do – 30°C. Duboki odmor ribizle traje kratko ali prinudni ekološki odmor uslovljen prisustvom snega i produžene zime traje znatno duže. Takav slučaj je na lokalitetima predviđenim za sadnju ribizle.

Cvetovi vodećih sorti ribizle mogu da izdrže temperature vazduha i do – 6°C bez oštećenja što je veoma povoljno u slučejevima kada eventualno dođe do takvih pojava . Ribizla cveta kada temperature vazduha dostignu 12°C što je nepovoljno sa aspekta oprašivanja pčelama. Mada su vodeće sorte uglavnoim samooplodne ipak je bolje ako ima stranooplodnje.
Ribizla je osetljiva prema velikim vrućinama i pripekama kao i dužim sušnim intervalima što dovodi do paleža i prevremenog otpadanja lišća. To skraćuje vek zasada, smanjuje prinose i pogoršava kvalitet ploda.
Za ribizlu su najpovoljnije srednje letnje temperature vazduha od 16 do 17°.

U pogledu potreba za vodom ribizla je hidrofilna biljka i zahtevnija je od maline i drugih jagodastih voćaka. Količina padavina od najmanje 800 mm godišnje u jednom području omogućuju rentabilno gajenje ove voćke. Od toga je potrebno bar 400 mm u toku vegetacije po mogućstvu što ravnomernije raspoređeno. Crvena ribizla je nešto manje osetljive na ovu pojavu.

Prosečna godišnja vlažnost vazduha neophodna za gajenje ribizle je je od 80 do 85% a u letnjim mesecima od 70 do 80%.

Vetrovi uglavnom ne pričinjavaju štete ribizli osim ako nisu direktno na udaru dominantnih zapadnih ili severnih pravaca duvanja. Ribizli pogoduju tereni zaklonjeni od vetra a posebno joj pogoduju blagi povetarci.

Ribizla je jedna od zahtevnijih kultura iz grupe jagodastih voćaka kad su u pitnju zemljišta. Njoj pogoduju duboka, srednje teška, sveža, umereno vlažna i dobro drenirana
– strukturna zemljišta slabo kisele reakcije (pH 5,5 do 7,0), bogata humusom i biogenim elementima a naročito kalijumom i fosforom. Ne podnosi suviše laka, peskovita i alkalna zemljišta a takođe ni teška, zbijena i ilovasta sa ekstremno kiselom reakcijom. Nivo podzemne vode treba da je najmanje 1 m od površine zemljišta. Po tipu zemljišta ribizli odgovaraju gajnjače, deluvijalni nanosi i aluvijalne ledine a manje su pogodna ali se mogu popravkom lako dovesti na potrebni nivo lake smonice i smeđa planinska zemljišta . Zemljišta treba da su bez višegodišnjih korova.
Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje ribizle je 3 do 5%. Dubina zemljišta treba da je do 50 cm i što je dublji sloj bogatiji humusom to je uspeh u gajenju bolji. Organske materije, pre svega humus, pomažu u razvoju korena i pojačavaju njegovu usisnu moć.

Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 6 i 6,5 . Zemljište za ribizlu ne sme biti suviše vlažno ni zabareno a nivo podzemne stajaće vode mora biti na dubini većoj od 50 cm da ne bi ugrozio njen opstanak. Povećanje nivoa podzemne vode dovodi do sušenja kupine koje izaziva Phytophtora. Ono mora biti umereno vlažno a eventulni nedostatak vlage nadomešćuje se instaliranjem sistema za navodnjavanje.

Nadmorske visine 500 do 900 m, a u južnim lokalitetima i do 1.100 m, najviše odgovaraju ribizli. Iznad ovih visina plodovi kupine ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šećera, pa ih treba izbegavati. Izrazito topli tereni nisu pogodni jer na njima pripeke mogu naneti štete kupini u vidu ožegotina na plodu i lišću. Optimalni nagib terena je od 3 do 5o zbog dobrog oticanja vode,  ali se ribizla uspešno može gajiti i na većim nagibima pri čemu se orjentacija redova mora uskladiti sa terenom i pravilnim postavljanjem sistema za navodnjavanje. Na ekstremnim nagibima ribizla se može gajiti u vidu pojedinačnih biljaka bez razoravanja zemljišta da bi se izbegla erozija.