Još u doba Nemanjića u čačanskom kraju gajile su se različite sorte jabuka, krušaka, šljiva, i pitomog kestena. Na mestu današnjeg Instituta za voćarstvo 1898. godine formiran je voćno-lozni rasadnik, među prvima u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Prvi kongres voćara održan je upravo u Čačku 1932. a 17. jula 1946. na predlog inž. Milisava Gavrilovića, osnovan je Zavod za voćarstvo i preradu voća. Od tada do danas Institut za voćarstvo u Čačku pratio je sudbinu svog naroda, imao je uspone i padove. Poslednjih godina, posebno nakon dolaska dr Darka Jevremovića na mesto v.d. direktor, ali i zalaganjem svih zaposlenih, ovaj Institut, ponovo zauzima mesto koje mu s pravom pripada – lidersku poziciju u oblasti voćarstva u Srbiji i ovom delu Evrope.

Na šta ste posebno ponosni poslednjih godina kada je u pitanju vaš Institut?

– Najveći ponos Instituta su stvorene i priznate sorte, koje su pronele slavu Čačka i Srbije širom Evrope. Ponosni smo što smo sinonim za šljivu u svim zemljama u kojima se gaji ova voćna vrsta. U protekloj deceniji priznate su četiri nove sorte šljiva: Nada, Petra, Divna i Lana, kao i tri sorte višnje: Iskra, Sofija i Nevena. Od ovih sorti po kvalitetu se izdvajaju Nada i Sofija, koje se polako šire u voćnjacima širom Srbije.

Vaš Institut se posebno zalaže za očuvanje autohtonih srpskih sorti voća, pre svega šljiva. Koliko je to važno za budućnost srpskog voćarstva?

– Autohtone sorte voćaka su deo naše tradicije, nasleđa i imaju nemerljivu vrednost u oplemenjivačkom radu. Zahvaljujući svojim karakteristikama (otpornost na pojedine bolesti ili štetočine, abiotičke činioce, kvalitet ploda i dr.) predstavljaju pravo blago. U našoj kolekciji posedujemo brojne genotipove raznih vrsta voćaka, i među njima brojne stare srpske sorte, ali još uvek širom Srbije postoje stabla koja zavređuju pažnju. Pokušavamo da ih sačuvamo i uključimo u naša istraživanja. Naravno, s obzirom na značaj šljive za voćarstvo Srbije, autohtone sorte šljiva su trenutno u fokusu našeg rada. Poznato je da nema vrhunske šljivovice bez autohtonih sorti.

Najavili ste očuvanje genotipova srpske šljive, šta to podrazumeva i šta će to značiti za buduća pokolenja?

Projekat CryoPlum, PROMIS, #6062279 (Cryoplum |), koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, se upravo bavi očuvanjem devet autohtonih sorti šljive: Belošljiva, Crvena ranka, Crnošljiva, Cerovački piskavac, Dragačevka, Moravka, Požegača, Sitnica i Trnovača i to primenom najsavremenijih tehnika. Kroz projekat želimo za razvijemo protokole za krioprezervaciju, odnosno čuvanje biljnih delova u tečnom azotu na -196°C ovih sorti. Time ćemo ih sačuvati od brojnih patogena, klimatskih i drugih faktora. Razvojem protokola bićemo u mogućnosti da ove sorte sačuvamo na savremen način i ostavimo ih budućim pokolenjima. Paralelno sa projektom, radimo i na sertifikaciji sadnog materijala ovih sorti i za nekoliko godina očekujemo i prve sadnice koje će biti na raspolaganju zainteresovanim proizvođačima. Kada govorimo o šljivi, iskoristio bih priliku da pomenem da je Institut organizator međunarodnog Simpozijuma o šljivi – XII International Symposium on Plum and Prune Genetics, Breeding and Pomology koji će se u hibridnom formatu održati od 14-17. septembra ove godine na Zlatiboru.

Da li, po metodama istraživanja, zaostajemo za svetom?

Ne, ni najmanje. U svom naučnoistraživačkom radu primenjujemo sve savremene raspoložive metode kao i srodne institucije širom sveta. Upravo su u našem Institutu po prvi put u našoj zemlji (a i šire), primenjene su neke od metoda za detekciju virusa voćaka, (ELISA i PCR metoda). ELISA metoda je razvijena 1977. godine, a već 1980. godine je počela da se koristi za detekciju virusa voćaka u našoj laboratoriji, na čemu su nam zavidele brojne laboratorije. Zahvaljujući primeni savremenih molekularnih metoda (PCR i Real-time PCR) otkrili smo brojne viruse po prvi put u našoj zemlji i okruženju. U oblasti fiziologije biljaka i kulture tkiva, u Institutu je po prvi put primenjena metoda krioprezervacije kod više vrsta voćaka. Zahvaljujući zapaženom radu naših istraživača, u našu laboratoriju su na obuku iz ove oblasti dolazili i istraživači iz inostranstva.
Kada govorimo o oplemenjivanju voćaka i stvaranju novih sorti, u cilju bržeg stvaranja novih, boljih genotipova jabuke u okviru konvencionalnog oplemenjivanja uvedene su savremene metode (marker-asistirajuće oplemenjivanje) koje omogućavaju izbor roditeljskih kombinacija, rano otkrivanje i eliminaciju sejanaca nepoželjnih osobina.

Mnogi voćari, posebno malinari, žale se da prilikom kupovine sadnica u inostranstvu dobiju sadnice zaražene virusima. Šta biste im preporučili i poručili?

– I sami znate da kod nas vlada mišljenje da je nešto tuđe bolje, pa iz tog razloga proizvođači pribegavaju uvozu sadnog materijala. Uvoza treba da bude, ali za one sorte i kategorije sadnog materijala koji kod nas nije dostupan. Kada govorimo o malini, nigde u svetu se tokom proizvodnje sadnog materijala on ne kontroliše na virus mrljavosti lista maline (raspberry leaf blotch virus). Istraživanjima smo došli do saznanja da ovaj virus kod sorte Vilamet utiče na smanjenje mase plodova i time direktno na prinos. U stvaranju predosnovnog i osnovnog sadnog materijala maline u Institutu smo početni materijal, pored svih virusa koji su navedeni u šemama sertifikacije, testirali i na virus mrljavosti lista maline, što mislim da nigde u svetu nije rađeno, jer to šeme i ne zahtevaju. Savetujem voćarima da pri kupovini sadnica budu obazrivi, da to čine u registrovanim rasadnicima
jer sve greške koje se naprave pri izboru sadnog materijala se vrlo teško kasnije ispravljaju.

Institut se bavi i prodajom sadnog materijala, šta trenutno imate u ponudi, na koji način mogu da se kupe ili naruče sadnice?

– Proizvodnja sadnog materijala je dopunska delatnost Instituta. Time ostvarujemo neophodna sredstva za redovno funkcionisanje, ali i promovišemo i širimo naše sorte. Trenutno u ponudi imamo sadnice brojnih sorti šljiva, osim Čačanske rodne koja je najtraženija. Izdvojio bih i veoma kvalitetne sadnice leske, ali i brojne druge sadnice jabuke, kruške, dunje… Sadnice se mogu isključivo i jedino kupiti u poslovnom krugu Instituta u Čačku. Izašli smo u susret voćarima pa sadnice mogu da poruče telefonom, i on-line preko našeg sajta koje zatim dostavljamo brzom poštom.

Sve više mladih poljoprivrednika u Srbiji odlučuje da se bavi voćarstvom, da li mogu kod vas u Institutu da dobiju stručne savete?

– U Institutu ćete svakog dana sresti bar nekoliko voćara ili onih koji to žele da postanu koji traže savete iz oblasti voćarstva. Naši istraživači i stručno osoblje je na raspolaganju svim zainteresovanim korisnicima i vrlo rado pomažemo svima kojima je stručna pomoć potrebna, od izrade projekata podizanja zasada do svakodnevnih korisnih saveta oko zaštite, đubrenja i slično.

Koje voće biste vi kao stručnjak preporučili kao najisplativije za uzgoj u Srbiji?

– Ovo je pitanje koje možda i najmanje želim da čujem. Nezahvalno je savetovati u vezi ovoga, jer ne postoji univerzalan odgovor. I da pitate proizvođače, dobićete veliki broj odgovora. Kada govorimo o zaradi, svaka voćna vrsta ima i svoje prednosti i mane. Obično, kada je cena plodova nekog voća (npr. malina), u datoj godini visoka, potražnja za sadnicama je te sezone ogromna. Ukoliko pogledamo trendove, američka visokožbunasta borovnica, leska, višnja, jabuka, pa i šljiva su trenutno najaktuelnije.

Da li imate i kakvu saradnju sa poljoprivrednim fakultetima u Zemunu i Novom Sadu?

– Saradnja sa Poljoprivrednim fakultetima u Zemunu i Novom Sadu je višedecenijska. Brojni doktori nauka Instituta su svoje magistarske i doktorske diplome stekli upravo na ova dva fakulteta. Istraživači iz naših institucija su sarađivali, i danas sarađuju u realizaciji brojnih projekata. Razmenjujemo ideje, mišljenja i znanje u brojnim oblastima voćarske proizvodnje. Naravno, dugogodišnja saradnja postoji i sa Agronomskim fakultetom u Čačku, i od nedavno sa Poljoprivrednim fakultetom u Kruševcu.