Ovaj način gajenja više je bio zastupljen u ranijem periodu, pre upotrebe herbicida u borbi protiv korova. Tada su se krmne biljke usejavale u strna žita (pšenicu,ječam,ovas). Posle žetve žita podusev nastavlja normalan razvoj i u toj godini daje značajnu količinu biljne mase. Kao podusevi mogu se koristiti kulture koje podnose zasenu (žuti zvezdan,crvena detelina,bela detelina,trave i travno leguminozne smeše). Kao nadusevi u tom slučaju žita se seju ređe kako bi obezbedila bolje osvetljenje podusevu.
Žito kao nadusev u leguminozno-travnoj smeši po pravilu ne utiče negativno na prinos livade u sledećim godinama eksploatacije. Samo u nekim,specifičnim godinama desi se proređivanje useva pod žitaricama ostavljenim za zrno ali se nepovoljno delovanje uvek može izbeći košenjem naduseva za zelenu masu.

Pri zasnivanju krmnih poduseva treba obratiti pažnju na neke stvari. Potrebno je ubrzo nakon setve žita obaviti setvu smeša,odabrati ranije sorte naduseva ,umanjiti količinu đubriva i na kraju ako je moguće pokositi nadusev za zelenu masu kako bi se što pre uklonio sa površine i ostavio više životnog prostora podusevu.
U cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje nekih krmnih useva stalno se vrše istraživanja sa usejavanjem leguminoza u žita.

Pozitivan je uticaj biljaka iz familije mahunarki na produktivnost ostalih useva i na manje ulaganje u mineralna đubriva,zahvaljujući fiksaciji azota koji potiče iz mahunarki.U usev žita može se vrlo uspešno uključiti stočni grašak ili grahorica pa se kositi za silažu.

Tamo gde ima dovoljno padavina može se uključiti i uljana repica u malim količinma kao nadusev te posle skidanja u proleće ostaje višegodišnji usev krmnog bilja za dalje korišćenje.