Ekonomski najvažnija štetočina kruške je kruškina buva. Ishranom je isključivo vezana za krušku i njen razvoj zavisi od kvaliteta i zdravstvenog stanja biljke. Kruškina buva je štetočina koja u slučaju prenamnoženja ugrožava voćnjak kao stanište. Godišnje razvija pet i više generacija, u toku zime prezimljava u stadijumu imaga, ispod kore stabla, opalog lišća i u drugim skrovitim mestima.
Kruškina buva liči na cikade. Tokom leta su narandžaste boje, a tamnije što je bliža zima. Telo je dugo 2-4 mm.

Imaju krupne crvene oči. Larve su spljoštene svetlo-žute boje. Prezimljava kao odrasli insekat u pukotinama kore stabla i grana kruške. Pojavljuje se u rano proleće, krajem februara, marta čim se dva-tri dana temperatura ustali i dostigne 5-10°C. Pari se u blizini pupoljaka ili oko pupoljaka, a kasnije i na lišću. Jaja polaže u nizu oko pupoljaka ili duž nerva lista i do 450 jaja bledo-žute boje, kada je temperatura iznad 10°C. Razmnožavaju se jajima koja polažu u velikom broju. Sveže položena jaja su mlečno bele boje, potom svetlo žuta, u daljem
razvoju dobijaju tamno žutu boju i pred piljenje su tamno žuta sa vidljivim ocelama. Jaja koja polažu u rano proleće su smeštena na vršnim pupoljcima, u grupama. Potom se jaja mogu naći na vršnim letorastima i tokom leta, kada su temperature iznad 25°C, ženke polažu jaja na naličju pa i licu lista.

U suzbijanju kruškine buve veoma važnu ulogu imaju redovne agrotehničke mere. Prilikom podizanja zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu, uravnotežiti mineralnu ishranu posebno azotom, zalivati samo kada je neophodno. Ovo su sve mere koje doprinose da nema previše intenzivnog prirasta na stablu. Međutim, na taj način ne postižemo željene prinose, te je hemijsko suzbijanje najčešće i osnovna mera borbe. Korekcija brojnosti se vrši prvo u jesen ako se u krušiku registruje 50 i više imaga na 100 otresanja. Tada se pre pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog opadanja lišća primenjuju preparati na bazi piretroida : bifentrin, alfa-cipermetrin, deltametrin, zeta-cipermetrin. U januaru i februaru mesecu kada dnevne temperature budu 5°C i više primenjuju se bela ulja.

Na početku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego što kruškina buva formira kolonije i počne sa lučenjem medne rose.

U vreme masovnog piljenja larvi primenjuju se sa uspehom preparati na bazi aktivne materije abamektin ili hlorantraniliprol + abamektin. Voditi računa pri primeni ove aktivne materije da se brzo razlaže na višim temperaturama. Zato se dodaju okvašivači za produženje trajanja preparata tj.perzistentnosti. Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-14 dana zbog razvučenog perioda piljenja larvi.