Zaraženi cvetovi se prilepe za mladar i ubrzo gljiva prodire u tkivo, stvarajući eliptične pege i prstenasto obuhvata mladar usled čega se on suši. Sazrevanjem ploda trulež se širi, a tkivo postaje mekše. Vremenom, plod se suši i postaje mumificiran, protkan micelijom gljive koja služi za održavanje patogena tokom zime.

Rak-rane su još jedan simptom koji nastaje kao posledica prisustva monilije. Gljiva sa cveta i ploda, preko peteljke prelazi na mladar i grančice gde nastaju ulegnute, eliptične, mrke pege u kojima se u slučaju povišene vlažnosti javlja smolotočina. Na mestu zaraze može doći do zadebljanja grane usled formiranja kalusnog tkiva. Višegodišnje rak-rane nastaju na slabijim biljkama.

Na koštičavim voćnim vrstama može se javiti i vrsta Monilia fructigena, koja je generalno parazit jabučastih voćaka i izaziva trulež plodova, a vrlo retko cvetova i drugih organa.

ZAŠTITA- tretman nekim od preparata na bazi ciprodinila (pogodan zbog delovanja na nižim temperaturama), iprodiona, prohloraza, tiofanat-metila itd.

Poželjno je tretman izvršiti pre padavina. Preporuka je pozicionirati tretmane pre cvetanja, na početku cvetanja (kad je oko 10% cvetova otvoreno) i u punom cvetu (najmanje 50% cvetova otvoreno). Kada je prohladno i kišovito koje vreme pogoduje ovom patogenu, a s druge strane produžava period cvetanja, moguće je izvršiti i sva tri tretmana

Zaštita od Monilia fructigena se podudara sa merama zaštite protiv M. laxa, uz napomenu da je potrebno dodatno obratiti pažnju na suzbijanje insekata, budući da oštećenja od insekata predstavljaju ulazni put za ovog patogena.