Aromatizovano vino dobijeno od posebno odabranog belog vina, sa dodatkom ekstrakata gorkih i aromatičnih biljaka. Vermutom možete početi i zaliti jelo ili desert. Može se konzumirati sa puno leda ili mešan sa sodom ili tonikom. Preporučuje se uz sok od limuna ili sok od pomorandže. Kombinuje se sa vinjakom, vodkom ili brendijem. Odličan je dodatak mnogim koktelima. Biljke koje se nalaze u vermutu daju poseban ukus sosevima i marinadama za ribu ili meso, a može da se koristi i као zamena za belo vino kod pripremanja raznih jela. Koristi se za pripremu karamelizovanog voća, za preliv za sladoled ili kao odličan dodatak voćnim salatama. Pojedini kulinari koriste vermut za davanje arome pecivima, kolačima, keksevima i tortama.

Za spravljanje vermuta, vino treba da bude normalno prevrelo, bez ikakvih mana, po ukusu i mirisu više neutralno. Izbor vina se obično vrši kupažiranjem vina standardnih osobina za ovu proizvodnju. Pošto vina za spravljanje vermuta nemaju potrebnu količinu alkohola, on se dodaje do određene količine, što isključivo zavisi od tipa vermuta koji se spravlja. U te svrhe se dodaje alkohol u vidu čistog špiritusa ili vinskog destilata.
Pored vina, u proizvodnji vermuta, značajnu ulogu ima izbor trava i drugih biljnih delova, koji imaju ulogu začina.

Od njih zavisi specifičnost svakog tipa vermuta te se njihovom odabiru daje veliki značaj. Nosilac arome većine vermuta je pelin. Pored njega se upotrebljavaju i druge trave kao: ruzmarin, hajdučka trava, najkvirc, anis, korijander, angelika, žalfija, kadulja i druge. Od navedenih biljaka mogu se koristiti razni delovi: grančice, delovi korena, lišće cvetovi ili sami plodovi. Odnos smeše začina od kojih zavisi ukus i miris spada u tajnu svakog proizvođača.

Najjednostavniji postupak korišćenje smeša trava za proizvodnju vermuta jeste potapanje istih u vino. Za ovu svrhu se odmerena količina smeše biljnih delova stavi u vrećicu i potopi u vino, ostavi da odstoji 5-10 dana odnosno dok vino ne dobije željeni ukus i aromu.

Drugi, često korišten način, je dodavanje ekstrakta trava do potrebne koncentracije. Ovi ekstrati se mogu dobiti maceracijom u vinu, maceracijom u 50 %-tnom alkoholu ili destilacijom.
Kako bi se ublažio gorak ukus raznih trava, vermutu se dodaje i šećer, čime gotov proizvod postiže bolju  harmoničnost ukusa. Šećer se dodaje u vidu šećernog sirupa, koncentrisane šire ili mistele.

Vermuti, kao gotov proizvod, su najčešće slatki sa sadržajem šećera od 10 do 50 g/l i 15 do 18 vol% alkohola. Po boji mogu biti tamni ili svetli vermuti. Tamna boja se postiže dodavanjem karamela. Ova vina se ubrajaju u aperitivna pića jer se konzumiraju pre obroka radi podsticanja na bolji apetit, naročito pri bogatim trpezama.

Tradicija i praksa kažu da suvi vermut treba da se posluži u čašama za viski sa malo leda. Slatki vermut (crveni) može se poslužiti čist, ali je bolji kada se posluži miksovan sa jakim alkoholnim pićima kao što su džin, vodka ili konjak, sa dodatkom malo limunovog soka ili režnjem pomorandže.

U praksi, vermut je osnovni sastojak najpopularnijeg koktela na svetu – Martinija. Martini se priprema od nekoliko delova džina i jednog dela vermuta.

I ne na poslednjem mestu, moramo da kažemo da vermut nije dobro poslužiti uz jelo, ali da je on verni pomoćnik svakog kuvara.

Mala količina vermuta doneće neverovatan ukus i miris jelu od sočiva, a suvi vermut je najvažnija dopuna u receptima za losos sa citrusima ili u Francuskoj supi od luka.

U praksi, vermut može da zameni vino u svakom receptu, koji traži vino, a pri tome će rezultat biti i ukusniji.