Krediti Svetske banke za poljoprivredu, vredni 50 miliona dolara, uskoro bi trebali stići do naših zainteresovanih poljoprivrednika.
Prema predlogu pravilnika o podsticajima za sprovođenje ovog granta, za podršku će moći konkurisati poljoprivrednici – fizička lica, nosioci poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.
Dozvoljen je veoma širok spektar investicija u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu, najmanja vrednost prihvatljivih troškova je 20.000 evra, a najveća 400.000 evra.
Reč je projektu za konkurentnu poljoprivredu, koji se realizuje na osnovu sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Po tom sporazumu će poljoprivednici, odnosno korisnici ovog granta, imati učešće od samo 10 odsto. Procedura je takva da podnesu zahtev Upravi za agrarna plaćanja, koja im odobrava 50 odsto podsticaja, a da potom od poslovne banke traže kredit od 40 odsto vrednosti investicije. Dakle, 50 odsto će biti bespovratna sredstva, 40 odsto povoljan kredit banaka i 10 odsto sopstvenog učešća.
Grantovi se odnose na projekte za unapređenje konkurentnosti primarne poljoprivredne proizvodnje, jačanje veza unutar tržišnog lanca, kao i za diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti na gazdinstvu kroz razvoj starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti. Tako će se finansirati investicije u proizvodnju mleka, mesa, pčelarstva, akvakulture, voća, povrća, cveća, grožđa, ostalih useva, tj, ratarskih kultura, te ulaganja u stare i umetničke zanate. Minimalna vrednost prihvatljivih troškova u ove investicije je 20.000 evra u dinarskoj protivrednosti, a maksimalna 50.000 evra.
Počelo uručivanje rešenja za doprinose poljoprivrednicima
Takođe, grantovi će se davati za projekte koji se odnose na unapređenje konkurentnosti i veza unutar tržišnog lanca u oblasti otkupa, prerade i marketinga primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i unapređenje marketinga proizvoda domaće radinosti. Tu ulaze investicije za unapređenje prijema, manipulacije, utvrđivanje kvaliteta, dorade, skladištenja i prerade ostalih useva; investicije usmerene u unapređenje konkurentnosti u oblasti prerade i marketinga mleka i mlečnih proizvoda, kao i proizvoda od mesa. Takođe, mogu da konkurišu i vinarije, za investicije usmerene u unapređenje konkurentnosti u oblasti proizvodnje i marketinga vina, kao i pčelari za investicije usmerene u unapređenje konkurentnosti u oblasti prerade i dorade, pakovanja i marketinga pčelinjih proizvoda. Ovde spadaju i investicije u unapređenje marketinga proizvoda starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti koji su sertifikovani.
Biće, između ostalog, podržane investicije u izgradnju i opremanje objekata za prijem, manipulaciju, utvrđivanje kvaliteta, čišćenje, sušenje, skladištenje, kao i otkup i dalju prodaju zrnastih proizvoda, investicije u preradu žitarica, izgradnju objekata za prijem, čišćenje, sušenje, skladištenje, preradu i pakovanje žitarica sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom, nabavku novih mašina i opreme za preradu žitarica… Sve to biće dozvoljeno i za uljane kulture, gajeno začinsko, lekovito i aromatično bilje…
Ovde je najmanja vrednost projekta 25.000 evra, a najveća 400.000 evra.
Za one koji nisu za IPARD
Svi podnosioci zahteva, bilo da je reč o fizičkim licima, preduzetnicima, privrednim društvima ili zadrugama, moraju da imaju gazdinstva u aktivnom statusu. Ovaj program namenjen je onima koji ne ispunjavaju uslove za učešće na IPARD programu, u pogledu kapaciteta proizvodnje, odnosno površina koje obrađuju. Tako, na primer, mogu da se jave stočari, proizvođači kravljeg mleka, koji imaju do 19 mlečnih krava, proizvođači tovne junadi do najviše 19 goveda, uzgajivači koji imaju najviše 149 ovaca i koza ili do 29 krmača ili 99 tovnih svinja po turnusu… Kod povrća uslov je da imaju do 0,5 hektara proizvodnje biljaka u zaštićenom prostoru ili do tri hektara na otvorenom. Mogu da konkurišu voćari sa najviše dva hektara jagodastog voća, odnosno do pet hektara ostalog voća, prenosi Dnevnik.
Kada je reč o ostalim usevima, maksimum je 50 hektara za investicije u nabavku novih mašina i opreme, a do 100 hektara za investicije i nabavku novih mašina i opreme za navodnjava.
