Farma od skoro sto leta-Poljoprivredna škola sa domom učenika “Valjevo”

Ilustracija: Farma poljoprivredne škole u Valjevu, foto: I. D.
Ilustracija: Farma poljoprivredne škole u Valjevu, foto: I. D.

Kada dođete u bilo koji grad, a taj grad slučajno bude Valjevo… zateći će te gotovo jedno stolece, u jedinstvenoj celini imanja Poljoprivredne škole sa domom učenika “Valjevo.”

Na samom ulazu u grad Valjevo iz pravca prestonice Srbije, nalazi se srednja poljoprivredna škola, koja je danas dostigla  visok nivo kako obrazovnog, tako i proizvodnih procesa,  koji se obavljaju u sklopu ove škole. Škola je osnovana davne 1923. godine, a danas u svom sastavu poseduje osim dve školske zgrade i školsku ekonomiju, i dom učenika. Kao u ostalim srednjim stručnim školama, i kod nas se  sporovodi praktična nastave i to poljoprivredne, veterinarske, prehrambene struke,  kao i smerova hortikulture, mesar, pekar, rukovalac poljoprivrednih mašina. Praktična nastava se odvija na školskoj ekonomiji, a posebna pažnja posvećena je stočarstvu, na kojoj se nalaze razne vrste životinja.

Ilustracija: Farma poljoprivredne škole u Valjevu, foto: I. D.
Ilustracija: Farma poljoprivredne škole u Valjevu, foto: I. D.

Na školskoj ekonomiji, na delu stočarstva, što se tiče goveda trenutno se nalazi 14 muznih krava, od kojih je 11 rasa domaće šareno u tipu simentalca i 3 krave Holštajn frizijske rase, starosti od 3 do 10 godina, zatim 7 junica visokog genetskog potencijala različite starosti, koje se spremaju za priplod, kao i 4 teleta u odgoju.

Goveda hranimo hranom koju proizvodi naša škola, opet zahvaljujući dobrom konceptu proizvodnog procesa, i vrednim ratarima naše škole koji zasevaju svake godine dovoljnu količinu žitarica  na prvom mestu kukuruza, kao i strnih žita I to ovas, ječam, tritikal, i to sve na obradivim površinama koje su vlasništvo ove škole.

Ilustracija: Farma poljoprivredne škole u Valjevu, foto: I. D.
Ilustracija: Farma poljoprivredne škole u Valjevu, foto: I. D.

Seno kao veoma važno hranivo za uzgoj krava muzara i visoko steonih krava dobijamo sa naših livada, i koristi se kao obavezno u dnevnom obroku u proseku 3-5 kg, tj oko 0,5 kg po 100 kg telesne mase. Sve se obrađuje modernom mehanizacijom na oko 60 he, tako se seno i slama u letnjem periodu baliraju u rol-bale koje se tokom godine skladiše ispod senjaka.

Zatim koncentrovani deo obroka pravi se u mešaoni, takođe već navedenim žitaricama, i prema tablicama koje zadovoljavaju dnevne potrebe krava. Što se tiče konzersvisanog dela obroka, pravi se silaža u dve silo jame, i senaža takođe u rol-balama. Postupak hranjenja je već uveliko poznat i našim đacima, koji su upoznati sa dobrom praksom, higijenom i ishranom na stočarstvu, gde svoje dane praktične nastave prate i učestvuju u čitavom procesu, uz profesore praktične nastave, i zaposlene na školskoj ekonomiji. Sav ovaj posao nije lako ni odraditi, bez radnika na stočarstvu, uz stručne saradnike kao i profesore praktične nastave iz grupe predmeta stočarstva i veterine,  koji su posebno sada u toku epidemije Covid 19 bili angažovani u svrhu održanja dobrog statusa, kao i zdravstvenog stanja svih životinja.

Stočarstvo ne može bez ljudstva, sve može da sačeka, sat, dan, ali životinje ne, svako jutro počinje rano, jutarnjom mužom, hranjenjem,zamena prostirke, izđubravanjem,  koje je obavezno kao rezultat dobre higijenske prakse, i zdravlja životinje. To podrazumeva i ostale zoohigijenske sprovedene mere, dobru ventilaciju kao preventivu pojave raznih oboljenja, dovoljna količina svetlosti u staji,  i redovna dezinfekcija objekta. Sve te stavke se prate svakog dana, iz tog razloga imamo dobre rezultate, grla dobrog kvaliteta, tako i kvalitetno mleko koje skladišimo u laktofrizu od 300 l, i predajemo mlečnoj industriji “Imlek” , a jedan deo ide za potrebe učeničkog doma. Iza staje za goveda posedujemo ispust, na kojem su krave najaktivnije s kraja proleća, do pozne jeseni, zavisno od vremenskih uslova. Kretanje je takođe jako bitno za krave, te se nakon jutarnje muže i dobijenog koncentrovanog i kabastog dela obroka, krave izvode na ispust na kojem se kreću slobodno i dobijaju ostatak obroka, silažu i senažu, nakon čega se  vraćaju na popodnevnu, i  večernju mužu. Na svim životinjama su svake godine redovno sprovedene sve imunoprofilaktičke mere i dijagnostička ispitivanja po Pravilniku o Programu mera zdravstvene zaštite životinja.

Što se tiče ostalih životinjskih vrsta, škola poseduje odvojen objekat za držanje svinja u kojem se uzgaja  Norveški landras u čistoj rasi još od 2008. godine, kapaciteta do 25 krmača, i oko stotinu svinja ostalih kategorija, tovljenika, prasadi u odgoju i nerastova. Zapat ovaca vinterberg rase, trenutno broji 20 ovaca, i 9 jagnjadi u odgoju, koje imaju poseban objekat i ispust na kojem provode veći deo dana, gde dobijaju seno i silažu, posebno u prolećnim i letnjim danima.  Takođe imamo kokošinjac, koji je kapaciteta do 200 koka nosilja u kaveznom sistemu. Jaja takođe koristimo prvenstveno za potrebe učeničkog doma, čija se kontrola kvaliteta obavezno sprovodi na mesečnom nivou. Našu farmu upotpunjuje i deo štale sa kopitarima, u kojem stanuje jedan lepi crni nonius, i poni crno-bele boje po imenu Sara, koji imaju svoj ograđeni kutak, gde pasu i šetaju,  koji se ulepšava dvorište ove škole. Zadnjih godina stigle su nam i divlje životinje, pa imamo pravi mali zoološki vrt, u kojem se nalaze lame, srne, berberska ovca, crnoglave ovce, patuljaste koze, pa je pravo zadovoljstvo prošetati našom školskom ekonomijom. Deo sa volijerama ispunjen je  golubovima lepezanima, zlatnim fazanom i ostalom uksrasnom živinom.

Ovom višestranom zadovoljstvu, učenika koji upisuju ovu školu, gde dobijaju odličan spoj teorijske i praktične nastave, profesorima kojima su omogućeni svi uslovi za rad u cilju prenošenja znanja, i na kraju razvoju i unapređenju poljoprivrede u celini, doprineo je najpre dugogodišnji direktor ove škole dipl.ing. Milan Gajić, koji osim što čuva i neguje tradiciju srpske poljoprivrede, razvija i organizuje nove tehnologije, odgovara svim zahtevima modernog doba, a da škola pri tom ni jednog trenutka ne gubi na svojoj glavnoj fukciji a to je stečeno znanje.

 

 

 

Povezano

Iz ove kategorije