Sa hladnim vremenom, mrazom tokom noći, i niskim temperaturama preko dana, mart nije ličio na proleće, pa se možda malo i okasnilo sa prolećnom sadnjom u baštama. Iskusni baštovani kažu da je uzgoj povrća na svom parčetu zemlje najbolji lek za svakodnevni stres. Doduše, ima i onih koji tvrde da nije vredno vremena, energije i novca. Ali, njima ovakav tekst i ne treba, pa ga pišemo za baštovane amatere, i sve one koji u baštenskim poslovima vide višestruku dobit, koja ne mora da se odnosi samo na uštedu u novcu. Prvo, svaki rad u bašti donosi neophodnu fizičku aktivnost na svežem vazduhu, drugo gledate kako raste nešto što ste vi posadili i, treće, ali ne i manje važno, na tanjiru ćete imati povrće koje je sigurno manje tretirano raznim hemikalijama, pa je samim tim i zdravije u odnosu na ono koje kupujete u supermarketima.

Plan sadnje

Ukoliko živote na selu onda je bašta obavezan deo svakog seoskog domaćinstva i nemate problem sa prostorom. Ukoliko pak živite u gradu, mogućnosti su vam znatno manje ali to ne znači da na terasi ne možete da posadite cveće i začinsko bilje u saksijama. Kako savetuju baštovani, bez obzira na veličinu budućeg povrtnjaka najpre treba pripremiti zemlju, jer od njenog kvaliteta zavisi i rod. Ukoliko je u pitanju manja površina biće vam dovoljan ašov i motika, dok je za veće povrtnjake ipak potreban motokultivator.

Priprema zemlje je neophodna i za sadnju u saksijama, mada to možete izbeći kupovinom već pripremljenog supstrata. Ali, to ste sigurno već znali. Da bi povrće brzo i lepo napredovalo, potrebno je zemlju obogatiti đubrivom, najbolje pregorelim stajnjakom. U peskovito i rastresito zemljište neophodno je dodati humus, dok se u zbijeno i glinovito obavezno sipa određena količina peska kako bi se poboljšala drenaža tla. Ne treba zaboraviti da biljke sa plićim korenjem, zahtevaju manju količinu đubriva, jer im se korenov sistem nalazi svega nekoliko santimetara ispod površine tla.

Kada ste zemlju dobro „nahranili“ napravite plan sadnje i vodite računa da neke biljke jednostavno ne idu jedna s drugom što će uticati na prinos. Iskusni baštovani, recimo, naglašavaju da mirođiju ne treba gajiti uz krompir, a crni i beli luk nepovoljno deluju na rast i razvoj pasulja i boranije. Većina ljudi povrće u baštama sadi u leje, red do reda pa je osnov za uspešan uzgoj mešanih vrsta njihova međusobna trpeljivost. Tako se, recimo, crni luk dobro slaže uz šargarepu, salatu, praziluk. Blitva neće imati ništa protiv ukoliko su joj komšije rotkvice, cvekla, šargarepa i boranija, dok spanać voli paradajz, pasulj, celer, rotkve i krompir.

Dobro se slažu kukuruz i boranija, odnosno pasulj, kome ne smeta celer, paradajz, šargarepa, krastavac, dinja i rotkvica. Salate se manje-više dobro uklapa sa svim povrćem od tikvica do krompira i luka, dok kupusu ne smeta paprika, paradajz i crni luk. Ukoliko sadite peršun u susednu leju slobodno posadite kupus, plavi patlidžan, papriku i spanać, dok keleraba dobro podnosi spanać i boraniju.

Kalendar sadnje

Za uspešno gajenje povrća u bašti važan je i kalendar sadnje, odnosno kada koju vrstu posaditi. U zavisnosti od vremenskih prilika u ovom periodu se najčešće sadi povrće koje je otporno na mraz koji je dosta čest u ovo doba godine. Tako se u martu seje spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata, rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija. Krajem marta i početkom aprila trebalo je posaditi kelj, kupus i kelerabu. U prvoj polovini aprila trebalo bi da se završi setva graška, šargarepe i praziluka.

Takođe, možete da rasadite karfiol, kelerabu, blitvu i kupus. U drugoj polovini aprila sadi se kukuruz šećerac, krompir, celer, pasulj, cvekla, paradajz i paprika.
Krajem aprila, mogu se posejati lubenice, dinje, krastavci i boranija, ali treba biti oprezan zbog mogućih kasnih mrazeva, pa ukoliko je potrebno, izniklo povrće štititi od hladnoće pokrivanjem folijom, novinskom hartijom, lišćem ili slamom. Upravo zbog mogućih mrazeva sa sadnjom rasada osetljivih povrtarskih kultura kao što su paprika, paradajz, patlidžan i tikvice treba sačekati do polovine maja. Niske noćne temperature im je ne prijaju i mogu ozbiljno da im naškode. Ovo važi i za krompir koji je osetljiv na niske temperature posle nicanja.

Polovinom maja počinje sadnja cveća. Koren rasada cveća mora da bude zdrav. U maju se mogu sejati kadifice, lepe kate, dalija, kao i lukovice gladiola i ljiljana.
Za one koji bi da naprave mini baštu na terasi preporučuje se sadnja začinskog bilja. U saksijama dobro uspeva bosiljak, mirođija, majčina dušica, nana, čak i peršun ukoliko mu obezbedite dovoljno veliku saksiju. Na terasi možete posaditi i koji struk čeri paradajza koji lepo uspeva u saksijama, pa ćete tokom leta uvek imati svež paradajz za salatu pravo sa balkona.