Plodored i plodosmena veoma značajni činioci proizvodnje svih ratarskih useva, ipak su za suncokret od presudnog značaja. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da se suncokret mora gajiti u plodoredu, jer tada bolesti, štetočine i paraziti uzimaju takvog maha, da mogu potpuno uništiti biljke. Zato se preporučuje višepoljni plodored, u kojem bi suncokret na istu njivu došao tek posle pet godina, a još bolje posle šest ili sedam godina.
Podaci iz mnogobrojnih ogleda, a isto tako rezultati u širokoj proizvodnji, su pokazali da svakim povećanjem razmaka između setve na istoj parceli prinos suncokreta raste. Razlike u prinosima rezultat su, pre svega, smanjenog broja bolesti, čiji uzročnici uglavnom prezimljavaju u zaostalim žetvenim ostacima, bilo da se oni zaoru, ili ostanu na površini.
Suncokret dobro koristi vlagu iz zemljista, čak i sa veće dubine. Po toj osobini sličan je šećernoj repi i lucerki, pa ga zbog toga ne treba sejati neposredno posle ovih useva, naročito na zemljistu sa dubokim nivoom podzemne vode i na kojem godišnje padne manje od 600 mm kiše.
Dobri predusevi za suncokret su pšenica, ostala strna žita i kukuruz, ali pod uslovom da su za kukuruz upotrebljeni herbicidi koji ne ostećuju suncokret. Suncokret je dobar predusev za ozima zita. Skida se krajem leta i početkom jeseni, tako da ima dosta vremena za osnovnu i predsetvenu pripremu zemljišta. Suncokret je dobar predusev i zbog toga što rano sklapa redove, lišćem zaseni zemljište i na taj način sprečava rast korova i smanjuje zatravljenost sledećeg useva.
Nedostatak suncokreta kao preduseva je u tome sto se prilikom setve prosipa mnogo semena, koji već naredne godine niče i stvara posebne probleme u sledećem usevu. Ova pojava je naročito izrazena na parcelama gde je posle suncokreta posejana šećerna repa.
