Kukuruz od nicanja pa do faze 7-8 listova koristi oko 12 procenata ukupnih potreba za vodom,u periodu metličenja oko 19 odsto, a u periodu cvetanja potrošnja vode je iznosi oko 23 procenta. Najveća potrošnja je svakako u periodu cvetanja i oprašivanja i oplodnje i iznosi oko 30 odsto. Preostalih petnaestak procenata kukuruz troši u fazi nalivanja zrna. Znači da je najkritičniji period u zahtevima prema vodi desetak dana pre metličenja pa do dvadeset dana posle početka cvetanja. Nedostatak pristupačne vlage u ovom periodu ima veliki uticaj na prinos i ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja .Ispitivanja su pokazala da kukuruzu u aprilu treba oko 35 mm padavina, u maju 30-60 litara, u junu 90 do 110 mm, u julu i avgustu po 100-125 litara i useptembru od 50 do 80 mm kiše što ukupno u proseku iznosi 450 do 510 litara po kvadratnom metru.

Posledice suše na smanjenje prinosa prvenstveno zavise od dužine perioda bez padavina,visine temperature vazduha,vodnog režima zemljišta,tolerantnosti hibrida kukuruza prema suši, ali i od nivoa primenjene agrotehnike. Kukuruz je, kao što smo naveli, najostljiviji na nedostatak padavina u fazi cvetanja i oprašivanja. Tada je pogubnija vazdušna od zemljišne suše, jer u takvim uslovima polen koji
pada sa metlice može da se osuši i nema oplodnje ili je ona delimična. U zavisnosti od hibrida rstojanje od metlice do svile može iznositi i do 1,3 metra .Biljka se sama štiti tako što se svila pojavljuje nešto kasnije u odnosu na metlicu čime se skraćuje njeno izlaganje štetnom delovanju suše.Zbog toga u takvim uslovima efekat navodnjavanja na povećanje prinosa kukuruza može da iznosi 30 i više procenata, što se razlikuje od od godine do godine..U ulovima nedostatka padavina proizvođači koji imaju mogućnost navodnjavanja trebalo bi da navodnjavaju kukuruz od sredine jula i u toku avgusta. Dovoljno je obaviti 2 do 4 zalivanja sa zalivnom normom od 30- 40 mm po kvadratnom metru. Na žalost, procene su da se u našoj zemlji navodnjava tek oko 1,5 procenata obradivog zemljišta.