Od svih vrsta voćaka- šljiva i jabuka imaju najveću zavisnost od oprašivačke funkcije pčela. Ovo je zbog toga što su pčele praktično jedini prenosioci šljivinog cvetnog praha. Pojedine, izuzetno kvalitetne sorte šljiva, poznate kao samobesplodne, kao što su : čačanska rana, čačanska najbolja, čačanski šećer i druge, uopšte ne mogu zametnuti plodove ukoliko na njihove cvetove pčele ne donesu cvetni prah sa cvetova drugih sorata.

Poznati su slučajevi da su u nekim savremenim zasadima šljiva ove sorte iskrčene jer godinama nisu rađale, iako su negovane uz primenu najintenzivnijih mera agrotehnike. Jedini uzrok nerodnosti bio je odsustvo pčela – oprašivača u vreme cvetanja, ali to je nažalost ustanovljeno tek posle krčenja voćaka. Takođe, zasadi ostalih, a naročito delimično samooplodnih sorata jabuka i drugih voćaka,daju daleko veće prinose ako se u vreme cvetanja u njihovoj neposrednoj blizini nalaze pčele.

Pored uticaja na povećanje rodnosti po osnovu većeg broja oprašenih cvetova i zametnutih plodova, pčele pozitivno utiču na povećanje prinosa i prihoda od voća time što se oprašivanjem smešom polena sa većeg broja cvetova dobijaju krupniji, intenzivnije obojeni i pravilnije oblikovani plodovi, odnosno plodovi veće tržišne vrednosti. Prema tome, nesporno je u nauci dokazano i u praksi potvrđeno da pčele kao oprašivači imaju nezamenljivu ulogu i presudan uticaj na broj i kvalitet zametnutih plodova, a time i na ekonomičnost voćarske proizvodnje.
U zemljama sa najintenzivnijom poljoprivredom, vlasnici velikih zasada voćaka, u vreme cvetanja iznajmljuju pčele i raspoređuju ih tako da oprašivačkim radom pčele, budu pokrivene kompletne površine. Pčelarima se plaća zakupnina i nadoknadjuju troškovi za dovoz i odvoz pčelinjaka, a pčele se u voćnjacima čuvaju kao najveća dragocenost. Od ovako organizovane saradnje koristi imaju i voćari i pčelari. Voćarima se višestruko povećavaju prinosi i prihodi, a pčelarima pored neposrednih prihoda od zakupnine, obezbedjuju brži prolećni razvoj pčelinjih društava, a nekad i viškovi veoma kvalitetnog voćnog meda.

U našoj zemlji ne postoji tradicija iznajmljivanja pčelinjih društava za oprašivanje voćaka, a pčelari se zadovoljavaju time da im se pčele čuvaju od trovanja pesticidima. Najsigurnije čuvanje pčela od trovanja obezbeđuje se uzdržavanjem od tretiranja voćnjaka u vreme cvetanja pesticidima otrovnim za pčele. Takođe veoma je značajno da u vreme prskanja u voćnjacima nema korovskih biljaka u fazi cvetanja.

Našim zakonskim propisima poljoprivredni proizvođači su obavezni da o planiranom prskanju gajenih biljaka preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od 5 km.
Na osnovu izloženog sledi nedvosmisleni zaključak da voćari i pčelari imaju više razloga da održavaju korektne odnose i ostvaruju obostrano korisnu saradnju, nego da za rešavanje eventualnih sporova angažuju pravosudne organe.