Da bi od starta izbegli greške treba da se pridržavaju sledećih uputstava pri podizanju voćnjaka: za određenu lokaciju izabrati voćnu vrstu i sortu koja će dati najbolje rezultate, obavezna hemijska i mehanička analiza zemljišta, izbor kvalitetnih sorti i podloga, rastojanja, instaliranje protivgradnog sistema i sistema za navodnjavanje sa prihranom preko vode-fertirigacija. Pre nego što se odluče za podizanje zasada treba da konsultuju struku.
Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Gaji se na 2500 ha sa tendencijom daljeg rasta. Prinosi se kreću između 8 i 9 tona po hektaru, odnosno više od 15 tona/ha kod proizvođača koji koriste savremene tehnologije. Samo od izvoza borovnice prošle godine smo zaradili 16,5 miliona eura. Imajući u vidu da proizvodnja voća ima sve veću šansu u izvozu, resorna Ministarstvo za poljoprivredu ili nauku bi trebali da finansiraju projekat koji bi pokrenuo proizvodnju sadnog materijala borovnice u Srbiji, ističe prof. dr Zoran Keserović, i dodaje: osim borovnice izdvajaju se jabuka, jagoda, malina i trešnja, a perspektivu imaju i višnja (posebno krupnoplodne sorte) kajsija, leska, orah, kruška, šljiva, kupina i breskva. Srbija ima pogodne agroekološke uslove za voćarsku proizvodnju, tradiciju i iskustvo u gajenju, kao i u proizvodnji sadnog materijala i odličan kvalitet plodova.
Uvođenje savremenih tehnologija najviše se primenjuju u zasadima borovnica, jabuka, trešnja, malina i jagoda gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po hektaru.
