Rod malina u Srbiji će ove godine biti upola manji od prosečnog, jer su zbog višegodišnje niske cene malinjaci zapušteni, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović.
On je rekao da se ove godine očekuje ukupan prinos malina u Srbiji od oko 40.000 tona, a da pod malinama od 25.000 hektara, koliko statistika registruje, nema ni 13.000-14.000 hektara.
– Malinjaci su zapušteni i zahvatila ih je bolest zbog nesertifikovanog sadnog materijala koji je jeftino kupovan 2016. i 2017. godine kada su obnavljane plantaže i niskih otkupnih cena – kazao je Radović.
Podsetio je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije pokrenulo inicijativu da se obnove plantaže malina i subvencioniše 90 odsto od cene sertifikivanog sadnog materijala. Radović je rekao da je ove godine velika potražnja malina i da bi ih kupovali, kako Turska, tako i skandinavske zemlje jer je pala proizvodnja i u svetu.
U Čileu, koji spada među najveće proizvođače malina i gde se završava berba, prinos je, kako je rekao, manji 55 odsto, a proizvodnja je pala i u Poljskoj koja je takođe među pet najvećih proizvođača u svetu.
Radović je rekao da su zbog „bagatelnih“ cena smanjene površine zasađene kupinom sa oko 6.500 hektara na približno 1.300 hektara.
– Kupine su prošle godine otkupljivane po cenama od 30 do 60 dinara po kilogramu, a sada su ih izneli iz hladnjača i prodaju po 200 do 250 dinara i niko ne pita da li su platili porez na ekstraprofit i šta radi antimonopolska komisija – rekao je Radović.
Dodao je da maline još nisu cvetale i da su do sada već oštećene lošim vremenskim prilikama, a da je neizvesno i šta će se dogoditi do berbe.
Osiguravajuće kuće, prema njegovim rečima, ništa nisu promenile u politici osiguranja, rokovi osiguranja su pomereni da bi se izbegao period mrazeva i nude jeftine polise od kojih ne može da se očekuje realna nadoknada štete u slučaju nepogoda.
Stručnjak za jagodasto voće Aleksandar Leposavić rekao je da je proizvodnja malina u Srbiji, ali i u svetu u krizi.
– U Srbiji pod malinom, prema statističkih podacima, ima 24.000 hektara što nije tačno. Manipuliše se podacima i o površinama i o količinama tog proizvedenog voća – rekao je Leposavić.
Dodao je da su kupci ove godine u Srbiji zbog smanjene ponude maline počeli već sada da ugovaraju isporuke prema prošlogodišnjim ugovorima koji nisu realizovani, a što će uticati na smanjenje količina maline u ponudi iz Srbije.
Istakao je da su u proizvodnji malina u Srbiji pre više godina napravljene greške i da „radna tela koja su 2018. godine, uključujući i Savet za malinu, sačinjena od nekompetentnog stručnog i nereprezentativnog proizvođačkog i prerađivačkog kadra“.
– Radna tela koja su formirana tada nisu značajnije menjana i do sada nisu ništa uradila na unapređenju proizvodnje malina u Srbiju – rekao je Leposavić.
