Bele žile u plodu paradajza

Ilustracija: paradajz, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: paradajz, foto: Svetlana Kovačević

Kada u presečenom plodu otkrijemo bele tvrde žile ili tvrdo srce, već je kasno za ispravljanje grešaka ili imamo vrlo malo vremena na raspolaganju za primenu neke agromere. Takvi plodovi nisu ukusni, pa ima mnogo otpada pri proizvodnji i preradi. Naravno, i kupci se više ne vraćaju kod prodavca sa nekvalitetnim plodovima paradajza. Razlozi za ovu pojavu su brojni, ali najvažniji su sledeći׃ sorta, fitoplazma, nedostatak mikroelemenata, kalijuma, temperaturna kolebanja i višak azota. Sorte koje imaju ovaj nedostatak više se ne gaje, ali je sortna odlika da li će neka stresna pojava uticati nepovoljno na veće ili manje ispoljavanje ove osobine.

Fitoplazmoza (stolbur) je ozbiljna bolest paradajza, sa kojom je skoro nemoguće boriti se. Ovu infekciju prenose insekti cikade, može ostati i „prezimeti“ u zemlji, kao i na ostacima prošlogodišnjih obolelih biljaka. Ne može se izlečiti čak ni uz pomoć „hemije“, potrebno je samo izbaciti ostatke iz bašte i ubuduće sprečiti početak i prenošenje bolesti.

Fitoplazmoza na paradajzu se može prepoznati pregledom biljaka, i to treba raditi nedeljno. Znaci fitoplazmoze: Plodovi su obojeni neravnomerno crveno,listovi su manji, neki su savijeni i uvijeni,cvetovi srastaju, izdanci su zadebljali. Svi ovi znaci zajedno su praktično garancija da je biljka bolesna od fitoplazme. Kao rezultat toga, bolesnebiljke će dati neobičan rod – plodove različitih veličina sa nejednakom bojom i belim tvrdim, bezukusnim
venama. Takav plod možeda se jede, ali neće biti ukusan.Ako se primeti bolest poput fitoplazmoze, onda se mora preduzeti mere da se „protera“ iz bašte, ili može zaraziti druge biljke. Pošto uzročnikima sposobnost da ostane na obolelim biljkama kada više nisu žive, jedini izlaz je izvaditi celu biljku sa korenom i spaliti sve obolele biljke. Zemljište na kome je rastao takav paradajz mora se pažljivo posuti dezinfekcionim sredstvima.Niskorastuće sorte paradajza su manje podložne ovom oboljenju. Preventivna mera je borba protiv štetočina, prenosilacafitoplazmoze, a to su cikade. Takve preventivne mere mogu da se sprovode dva puta mesečno, a za to koristiti preporučene insekticide. Pored toga, važno je primeniti plodored, kao i setvu biljaka koje na sebe privlače ove štetočine.
Nedostatak kalijuma se može primetiti po tome što su plodovi, osim belih žila u mesu, neravnomerno obojeni prilikom sazrevanja, listovi počinju da venu i takođe sa neravnomernom zelenom bojom. Ovo se brzo rešava vodotopivim đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma.

Simptomi nedostatka kalijuma mogu da se jave i kada je temperatura viša od 30 ⁰C, zato što biljka tada prestaje da usvaja kalijum iz zemljišta. U tom slučaju pojava je reverzibilna, jer sa snižavanjem temperature vraća se normalna boja ploda i lista. U periodu letnjih žega neophodno je redovno zalivanje, kako bi se smanjile posledice na plodu i pojava tvrdih belih žila. Nedostatak kalijuma može da bude izazvan i manjkom svetlosti, zato što tada prestaje
sinteza likopena, odgovornog za crvenjenje plodova. Manjak svetlosti može da bude posledica kako klimatskih uslova, tako i velike gustine useva ili velike zelene mase samog žbuna.

Višak azota se primećuje po zadebljalom stablu, deformisanom plodu sa zelenim poljima; cvetovi opadaju i cvetna grana je proređena. Plodovi sporo sazrevaju i meso je prožiljeno. U plodu se nakupljaju štetni nitrati. Višak azota u zemlji se ispira obilnim i čestim zalivanjima. Takođe, posipanje zemljišta drvenim pepelom pomaže manjem usvajanju azota, kao i upotreba fosfornih đubriva. Preterana upotreba stajnjaka takođe prouzrokuje višak azota u
zemljištu.Višak azota u zemljištu ne dozvoljava usvajanje nekih važnih mikroelemenata, a takođe može da izazove preosetljivost biljke na mnoge patogene.
Nedostatak kalcijuma izaziva sušenje biljke, koje počinje od vrha. Osim prožiljenosti, vrh ploda potamni i osuši se, a na tom mestu se naseljavaju sekundarni paraziti koji izazivaju trulež i ranije zrenje. Simptomi nedostatka kalcijuma se javljaju pri jakoj suši, neredovnom zalivanju i nagloj smeni vlažnih i sušnih perioda u kontinentalnoj klimi. Razlog za to nije nedostatak ovog elementa u zemljištu, već zato što biljka ne može da ga usvoji iz zemljišta zbog suše. Drugi razlog je taj što je kalcijum vrlo teško pokretljiv u biljci, pa ga ima više u donjim delovima. Redovno zalivanje je najjednostavniji način za sprečavanje pojave nedostatka kalcijuma, a ako se ipak pojave simptomi, može se brzo odreagovati folijarnom prihranom đubrivima sa lakorastvorljivim kalcijumom.
Čest razlog za pojavu belih žilica je neizbalansirana ishrana mikroelementima – bilo da se radi o višku ili nedostatku.

Povezano

Iz ove kategorije