Lavanda je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptaskog žbuna. Uspeva na nadmorskoj visini do 1.700m, širokolisna lavanda do 700, a hibridna od 700-1.000m. Koren lavande je drvenast, račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela i drvenasta. Zbog atraktivne boje cveta i prijatnog mirisa, može biti veoma interesantna biljka u svakoj bašti ili terasi. Cvetovi su svetlo do tamnoljubičasti i javljaju se u periodu između juna i avgusta. Plod lavande je mahuna sa četiri jajaste semenke. Zahvaljujući gustom žbunastom habitusu i sivo-zele­nim do srebrnastim listovima, dekorativna je i kada nije u fazi cvetanja.

Veoma je pogodna vrsta za obrazovanje niskih živih ograda i bordure, jer dobro podnosi orezivanje. Danas se sve više uzgaja i na plantažama. Nije zahtevna biljka u pogledu kvaliteta zemljišta. Može poslužiti i kao dobra ispaša za pčele.

Lavanda dobro podnosi naše klimatske uslove i može se uspešno gajiti na našim prostorima. Optimalni period za sadnju lavande je na proleće (april i maj), gde je bitno voditi računa da zemljište bude dobro propusno Vlažna područja treba izbegavati.

Priprema zemljišta za uzgajanje lavande nije puno zahtevna. Godinu dana ranije mora se obaviti duboko jesenje oranje. Poslednji predusev moraju biti leguminoze. Odmah nakon žetve preduseva, zemljište se preore na dubinu 18-20 cm, sprovede se osnovno đubrenje i za sadnju pripremi rastresit površinski sloj zemljišta debljine do 15 cm, koji se do sadnje mora slegnuti.

Lavanda se može uzgajati i u saksijama. Neophodno je staviti drenažni sloj šljunka na dno saksije. U početnoj fazi, nakon sadnje, biljka zahteva zali­vanje, dok kasnije jako dobro podnosi sušu. Tokom zimskih meseci ne treba je zalivati. U uslovima kada je zemljište bez vode, može da podnese i jako niske temperature, čak do -20 C, ali voda u zemljištu dovodi do smrzavanja korena. Lavanda voli sunčana mesta, jer u senci slabo uspeva. Bitno je pozicionirati je na mesto gde će biti zaštićena od vetra. Miris lavande odbojan je komarcima, tako da saksija sa lavandom ili suvi cvetovi na prozoru, mogu poslužiti kao odbrana od insekata.

Osnovna nega lavande sastoji se u orezivanju biljke krajem maja meseca, na visinu 8-10 cm, kako bi se oblikovao gusto zbijen žbun. Ponovo se biljka orezuje u drugoj godina, na visinu 15-18 cm. Na kraju prve godine sklop se nadopunjuje jačim sadnicama, jer se samo izjednačen usev može kvalitetno mašinski rezati. Korov treba suzbiti pre početka vegetacije.

Ulje lavande blagotvorno deluje na opekotine i rane jer ima antiseptičko dejstvo i podstiče regeneraciju tkiva. Eterično ulje se dobija destilacijom cveta lavande. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 do 1,5 % eteričnog ulja, a hibridne lavande 0,9 do 5 %. Njegova primena preporučuje se i kod gljivičnih oboljenja, uboda insekata, upala i alergija na koži. Eterično ulje prave lavande upotrebljava se za proizvodnju parfema i kolonjske vode. Za proizvodnju sapuna upotrebljava se jeftinije, eterično ulje hibridne lavande.

Lavanda se koristi i protiv alergija, astme, bronhitisa, kašlja, upale sinusa, migrene, glavobolja, uznemirenosti, stresa, bola u uvu i teškoća sa varenjem. Lavanda sprečava razmnožavanje mikroorganizama, pa se od ove biljke pripremaju i obloge koje ublažavaju opekotine i rane, jer podstiču obnavljanje tkiva. Etarsko ulje lavande je idealna prva pomoć jer deluje i dezinfikuje kao alkohol, ali ne peče. Ova biljka daje bolje rezultate ako se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom, pošto ove biljke pojačavaju njeno dejstvo.

Koristi se i za pakovanje za kosu, jer podstiče rast kose i doprinosi njenoj elastičnosti i sjaju. Često se koristi za šampone i tonike za kosu namenjene za tretiranje peruti. Odličan je i tonik za lice, koji jača nežnu i osetljivu kožu. Lavandino ulje se koristi kao baza za mnoga ulja za masažu. Mast odlično deluje na upale nerava ili reumatizma, dok je ulje lavande dobro za istegnute i bolne mišiće.

Postupak sušenja lavande je jednostavan. Treba je ubrati odmah nakon otvaranja pupoljaka.  U što kraćem roku nakon branja, biljke treba okačiti u grupama sa cvetom na dole, kako bi se sušile na vazduhu. Osušen cvet lavande podjednako je mirisan kao i svež. Može se koristiti u mirisnim kesicama za osveženje ormara i kao spas od moljaca. Pored cveta, sitno naseckani sveži ili sušeni listići lavande mogu se koristiti kao čaj ili začin u nekim jelima.