Kupusni moljac (Plutella maculipennis) predstavlja najčešću i najproblematičniju štetočinu kupusa. Osim na biljakama iz roda kupusnjača (kupus, brokoli, karfiol, kelj, …), čest je gost i na uljanoj repici. Može preleteti veliku udaljenost i s obzirom da ima 5–7 (suvo i toplo vreme može isprovocirati pojavu više generacija i masovnu pojavu) a u povoljnim uslovima i više generacija godišnje i ako uzmemo u obzir da im je životni vek 3–4 nedelje, štete koje nanosi mogu biti katastrofalne.

Prezimljava u fazi lutke bele boje lako uočljive a transformacija u imago kreće krajem aprila. Nakon toga počinje da se hrani, leti i pari. Leptir je smeđe-siveboje sa braon žutim nijansama na krilima. Lako je uočljiv oko kupusišta. Raspon krila je oko 15 mm što mu omogućava da preleti velike razdaljine u potrazi za hranom i mestom za poleganje jaja. Duž glavnog nerva na naličiju lista ženka polaže sitna ovalna jaja 2–4 komada, žute boje koja vremenom pozelene. Tokom života svaka ženka položi i do 300 jaja.

Nakon 14 dana iz jaja pile se gusenice (larve) karakteristično zelene boje, sa nešto tamnijom glavom. Aktivne su celog dana. Za dve nedelje larva se transformiše u lutku, a nakon 14 dana u odraslu jedinku (imago). Masovna pojava gusenica kupusnog moljca može naneti ogromne štete, čak u toli koj meri da ostanu samo glavni nervi listova ugroženebiljke. Najveći gubici nastaju u fazi cvetanja i formiranja glavica jer ih oni prljaju svojim izmetom. Odraslajedinka ne pričinjava velike štete u direktnom smislu.
Štete prave gusenice koje se hrane tkivima lista između epidermisa praveći mine. Onda izgrizaju donji sloj epidermisa, a vremenom propada i gornji sloj te nastajurupe na listu a najveće štete prave kasnije generacijena kasnim sortama kupusa Ukoliko se ustanovi da na jednoj biljci postoji više od jedne gusenice ovog insekta,što predstavlja prag štetnosti potrebno je odmah reagovati u cilju suzbijanja pomenute štetočine.
Redovni monitoring, uz poznavanje biologije insekata i utvrđen fenološki model razvojnih stadijumainsekata omogućava pravovremenu i efikasnu primenupesticida.
Za hemijske tretmane mogu se koristiti registrovanipreparati sa aktivnim materijama:
• esfenvalerat (Sumi-Alfa 5 EW) 0,15–0,2 l/ha
• tak-fluvalinat (Mavrik EW) 0,3 l/ha
• lambda-cihalotrin (Lambdex 5CS, Kozak, Lambada) 0,2–
0,3 l/ha
• bifentrin (Talstar 10EC, Fobos EC)
• hlorantraniliprol (Coragen) 0,14–0,2 l/ha
Od nepesticidnih mera primenjivati sve raspoložive agrotehničke mere a prevasohdno duboko oranje i plodored.