Budućnost srpske poljoprivrede

Svi smo svesni činjenice da živimo u veoma zagađenoj okolini, tako da smo postali osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zaštitu biljaka. Već duži niz godina na ceni je „organska hrana“. U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički pesticidi i herbicidi. Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni preperati i najčešće se koriste kao preventivna sredstva.

Naš kolega Slaviša Dabižljević, autor emisije Otkos poseto je jedno takvo gazdinstvo koje se bavi organskom proizvodnjom kamilice.

Zoltan Kurunci, doktor nauka u poljoprivredi, iz Banatske Topole, bavi se organskom poljoprivredom lekovitog bilja.

Ilustracija: berba kamilice, foto: Slaviša Dabižljević
Ilustracija: berba kamilice, foto: Slaviša Dabižljević

Kako je istakao Zoltan, ima jako malo svoje zemlje, stotinak hektara, i po njegovim rečima to je malo za ratarenje. Za neku ozbiljniju priču treba više hektara, i to je razlog zašto se odličio da sa bratom krene  u organsku proizvodnju kamilice na 14 hektara.

„Kod kamilice je veoma bitno znati posejati kamilicu, jer je seme  jako sitno, sa donje strane mu  je potrebna kapilarna voda, da bi moglo da klija, a odozgo  treba svetlost da bi klijala. Ne seje se u zemlju nego na površinu zemlje. Treba pogoditi momenat za setvu, pred  kišu, ili da se navodnjava,da se seme zalepi za zemlju  jer seme može da oduva vetar, priča Zoltan  i dodaje:

,,Kamilica se seje od  septembru do kraja oktobra. Ove godine je dobro rodila, mada je bilo  kiše  pa je malo polegla. Prinos bi trebao da bude tona suvog cveta po hektaru.

Ova porodica ima od kolica do priključnih mašina i sušare, proizvod domaće pameti.

„Kada sam odlučio da se bavim proizvodnjom lekovitog bilja, tražio sam po internetu i stalno se pojavljivalo Euro Prima Srbija. Oni imaju najbolju liniju za ubiranje i doradu lekovitog bilja, najbolje su u Evropi ističe Zoltan.

Kod njih je kupio kombajn, mašine za doradu,  ali i sušaru ove godine.

Samostalno radi sve od setve do žetve.  Iz prikolice kamilica  ide u mašinu gde se odvaja cvet od zelene mase, nakon toga cvet ide u sašaru, pa kada se osuši onda ide kroz još jednu mašinu, koja otkine peteljku i ostaje cvet. Pakuje se i ide na pakovanje, mala pakovanja idu u prodavnice zdrave hrane, ili u velike kutije pa ide u izvoz.

Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i etarsko ulje, koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu.

Ilustracija: cvetovi kamilice, foto: Slaviša Dabižljević
Ilustracija: cvetovi kamilice, foto: Slaviša Dabižljević

Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i naučnoj medicini kao neotrovno i neškodljivo sredstvo protiv upala kože i sluzokože. Daje se za lečenje raznih opekotina i rana, za ispiranje očiju i dr. Pranje glave jakim čajem (infuzumom) kamilice pomaže obolelom korenu kose.

Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i hemijskoj industriji.

Sadržaj etarskog ulja u kamilici je prilično neujednačen. Naša kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1%. Gajena ima veći procenat etarskog ulja od samonikle. Glavni sastojak ulja je azulen, koji je nosilac karakteristične plave boje ulja. Od sadržaja azulena zavisi kvalitet ulja.

Osim za podmirenje naših potreba, kamilica je veoma važan izvozni artikal. Do pre nekoliko godina smo bili jedan od najvećih izvoznika kamilice.

Po Zoltanovim rečima od kamilice može da se zaradi, i svako ko želi može da se bavi ovom vrstom proizvodnje.

 

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i

Čajevi za kvalitetniji život

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca