Mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama. To je stara voćna vrsta koja nije zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim površinama. Uglavnom se može naći kao sporadična voćka u amaterskim zasadima ili na okućnicama. Stablo mušmule je srednje bujno,cvet je bele boje i kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. List je zelene boje, krupan. Samooplodna je voćna vrsta pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivač. Dugovečna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, pa se u tom smislu može svrstati u organsku proizvodnju voća. Podloga na koju se kalemi mušmula je ista kao i za dunju ( Dunja MA, Provansalska dunja Ba 29 i njihovi klonovi), mada se kao podloga može koristiti i glog.
Zahteva dobra, rastresita zemljišta. Nepovoljna su teška i zemljišta podložna zadržavanju vode – zabarivanju. Najčešće gajene sorte su domaća krupna i holandska krupna. Prednost treba dati domaćoj, krupnoće ploda oko 20 grama, jer ima manji udeo semenki u odnosu na masu ploda od holandske koja ima krupnoću oko 50 grama i dosta suvo meso.
Zemljište za sadnju se može pripremati – orati – celom površinom, ili u trake na većim nagibima, a može se zasad podići i na neoranoj površini, kopanjem većih i dubljih jama. Pre sadnje, na osnovu analize zemljišta treba izvršiti popravke zemljišta ili na plodnost ili na pH vrednost, zavisno od rezultata analize.
Najbolje je sadnju obaviti tokom jeseni. Sadnja se preporučuje na 4 x 4 ili pak 4 x 3 metra, što zahteva 625 odnosno 834 sadnice po hektaru. Počinje sa rađanjem od druge godine po sadnji, u punom rodu daje prinos 12-15 t/ha.
Đubrenje mladih voćaka se obavlja sa 200 g po sadnici u prvoj godini, 400 g u drugoj, 600 g u trećoj, 800 g u četvrtoj godini starosti. U kasnijem periodu uzgoja i u punom rodu dodaje se oko 600- 700 kg/ha NPK mineralnog đubriva odgovarajuće kombinacije, uz dodatak 200-300 kg/ha azotnih đubriva.
Mušmula se uzgaja najčešće u obliku kotlaste ili poboljšane piramidalne krošnje.
Zemljište u zasadu može da se održava na više načina, najčešće u sistemu ledina mulč – kombinacija košenjem trave u porastu od oko 15-20 cm i zastiranjem u rednom prostoru u zoni razvoja krošnje.
Berba plodova se obavlja ručno, posle prvih jačih slana, posle opadanja lista. Berba se obavlja u drvene ili plastične gajbice u sloju visine 2-3 ploda. Podnosi dosta hladne uslove za čuvanje. Najbolje se čuva na temperaturi od 2-5 stepeni i pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 70%. Za tržište se koriste plodovi koji su omekšali, promenili hemijski sastav ploda, gnjili plodovi. Pored toga što se koristi kao svež, može se od ploda proizvoditi džem, žele, marmelada ili rakija. Cena svežih plodova je u proseku 2-3 puta veća od konzumne jabuke. Svež plod se prodaje u periodu novembar – januar.
Mušmula je dosta otporna na bolesti i štetočine. Najopasnija bolest je sušenje vrhova i celih grana koju uzrokuje bakterija Erwinija amylovora. Dovoljno je svega dva prskanja pre cvetanja i jedno prskanje posle cvetanja. Prskanje se obavlja u kombinaciji nekih bakarnih preparata sa insekticidima. Mimo preporučenih prskanja zaštita se radi po potrebi.
Najzastupljenija sorta je domaća mušmula. To je stara sorta izduženo kupastog oblika ploda,mase 15-25 gram. Pokožica je tamno mrka i debela, meso ploda je bledo zelene boje, kada ugnjili potamni.
Ostale sorte:
krupna holandska -ima krupan plod oko 50 grama i više. Plod je spljošten sa širokom čašicom. Pokožica je debela, meso zelenkastobele boje. Osrednjeg je kvaliteta;
kraljevska krupna ili rojal ima veoma krupne okrugle plodove mase preko 50 grama. Meso je veoma prijatnog ukusa;
mušmula bez semenki – ima sitne plodove mase oko 10 grama prijatnog aromatičnog ukusa. Mogu se konzumirati čitavi plodovi jer nemaju semenke, za razliku od ostalih sorti.
MARMELADA
ZA pripremu marmelade, operite meke mušmule i isecite na komade. Zatim ih stavite u lonac, prelijte vodom da ogreznu i tri časa kuvajte na laganoj temperaturi. Nakon toga procedite ih kroz gustu krpu i okačite preko noći iznad lonca da sav sok iscuri. Sadržaj ne pritiskajte da bi marmelada ostala bistra.
