Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, raspisale je početkom ove nedelje najveći do sada IPARD javni poziv vredan oko 6,5 milijardi dinara i to u okviru Mere 1, koja je namenjena razvoju primarne poljoprivredne proizvodnje.

„Poljoprivrednici mogu da podnose zahteve za sve ono što povećava vrednost njihovog gazdinstva: objekte, protivgradne mreže, hladnjače, mezanizaciju, priključne mašine, skladišta za žitarice…“, potvrdila je Tanjugu direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović i dodala  da proizvođači iz svih sektora poljoprivrede mogu da podnose zahteve.

„Mogu da nabavljaju sve što im je potrebno da pospeše i razvijaju svoju proizvodnju“, istakla je direktorka Uprave za agrarna plaćanja i  preciziralaje da je maksimalan iznos podsticaja po jednom gazdinstvu 700.000 evra, a za proizvođače mesa do milion evra.“Ovim iznosima finansira se do 60 procenata ukupne vrednosti investicije, a ukoliko se radi o mladim poljoprivrednicima onda 65 odsto“, rekla je Petrovićeva i nepomenula da postoje određena ograničenja u pogledu veličine gazdinstva da bi moglo da se kvalifikuje za dobijanje podsticaja iz IPARD programa.

„Kada je reč o proizvodnji jagodičastog voće to je od dva hektara pa naviše, kad se radi o ostalim vrstama voća od pet do 100 hektara, s tim da u sektoru voćarstva to može biti i grinfildf inversticija, odnosno da krenu od nabavke sadnica i ukoliko to tada nisu imali ovakvu vrstu proizvodnje“, navela je Petrovićeva.

Ona je napomenula da poljoprivredna gazdinstva mogu dostavljati prijave do 10. septembra ove godine.

„Mi prvi put očekujemo da u seprembru, kada skupimo sve aplikacije, počnemo sa isplatama do 50 odsto avansa, kako bismo omogućili poljoprivrednicima da što brže završe svoju investiciju i kako ne bi morali da razmišljaju o kompletnom iznosu sredstava  koji za realizaciju treba da obezbede.  U momentu odobravanja projekta oni će se izjašnjavati da li žele taj avans. Ukoliko žele, dostaviće nam bankarsku garanciju. Nakon završetka investicije isplaćujemo ostatak novca“, objasnila je direktorka Uprave za agrarna plaćanja i dodala da preostalih 50 odsto novca za finansiranje investicije, poljoprivrednik obezbeđuje iz sopstvenih sredstava ili iz  kredita.