Pravilna ishrana – dobro mleko

Ilustracija: farma krava, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: farma krava, foto: Domaćinska kuća

Genetski potencijal krava za maksimalnu proizvodnju mleka nije moguće ostvariti bez pravilne ishrane i zadovoljenja svih potreba u hranljivim materijama te poznavanja njihovih potreba u hranljivim materijama, poznavanja hranljive vrednosti hraniva i njihovo delovanje na organizam i proizvodne sposobnosti krave.

Proizvodnju mleka kod rasa goveda stvorenih za visoku proizvodnju, moguće je ostvariti samo odgovarajućom ishranom kojoj pripada najznačajnije mesto u proizvodnji mleka.
Pravilnom ishranom, postiže se visoka proizvodnja mleka, porast, održavanje osnovnih životnih funkcija, razmnožavanje i dobro zdravlje životinja. Od veoma važnog interesa je i rentabilnost proizvodnje mleka, jer je poznato da u proizvodnji mleka troškovi ishrane učestvuju sa više od 50%.

Najveći problem kod visoko mlečnih grla je da ne mogu da konzumiraju dovoljnu količinu hrane za visoku proizvodnju pa je od velikog značaja da obrok bude pravilno sastavljen.
Zna se da visoko mlečne krave unetom hranom teško mogu da obezbede energiju za više od 30-35 litara mleka dnevno. Zbog toga ih u prvih deset nedelja laktacije prati gubitak telesne mase. Manjak unete energije kroz obroke kod ovakvih krava dovodi do pojave neplodnosti (gladni sterilitet). Neplodnost krava u polovini slučajeva nastaje zbog oskudne ishrane, lošeg držanja, oslabljenog hormonalnog sistema i infekcije reproduktivnih organa.

Gubitak telesne mase u toku teljenja kod krave može da iznosi 60-70 kg, od čega na tele otpada 40 50 kg. U toku rane faze laktacije, prvih dva meseca po teljenju, gubitak telesne mase ne bi smeo biti veći od 30 kg. Izgubljene kilograme, obavezno treba nadoknnaditi u toku srednje i završne faze laktacije, nikako u periodu zasušenja, kada krava slabije iskorišćava energiju i ostale hranljive materije nz hrane.

Ako se ovo obezbedi kravama, one će imati normalnu plodnost i proizvodnju, a samim tim i duži vek iskorišćavanja.
U periodu između dva teljenja, krava prolazi kroz nekoliko fizioloških faza i to: faza zasušenosti, faza rane laktacije, faza srednje laktacije i faza završne laktacije. Sve ove faze značajno se razlikuju u pogledu potreba krave u energiji i ostalim hranljivim materijama. Takođe je potreban i odgovarajući odnos kabastih i koncentrovanih hraniva u dnevnom obroku krave. Hranu po količini i kvalitetu treba prilagoditi građi i funkciji organa za varenje i potrebama krave u određenoj fazi proizvodnog ciklusa.
U pogledu efikasnosti iskorišćavanja hrane, krava pored kabastih hraniva koje dobro iskorišćava, takođe efikasno iskorišćava i koncentrovana hraniva, kao što su zrna različitih žitarica, uljane sačme i razna sočna hraniva.
Od svih faktora spoljašnje sredine koji utiču na količinu proizvedenog mleka, na prvo mesto dolazi ishrana. Uticaj ishrane u prvim nedeljama laktacije, kao i na kraju laktacionog perioda, znatno je manji nego u srednjem delu laktacije. Proizvodnja mleka u srednjem delu laktacije u direktnoj je zavisnosti od ishrane.

Na količinu i sastav mleka može se uticati sastavom obroka, to jest pravilnim odnosom kabaste i koncentrovane hrane u obroku, zatim količinom, odnosno nivoom ishrane i, najzad, vrstom i kvalitetom, kako kabaste, tako i koncentrovane hrane.
Nedovoljnom ishranom krava muzara smanjuje se njihova mlečnost i sadržaj mlečnog šećera. Obično obroci koji dovode do porasta mlečnosti, uglavnom dovode do opadanja sadržaja mlečne masti.

Hranjenje krava sa manjim količinama kabastih hraniva u obroku a sa većim udelom koncentrata, dovešće do povećanja količine mleka ali će opasti sadržaj mlečne masti. Da ne bi do ovoga došlo, kravi koja proizvodi mleko treba na svakih 100 kg telesne mase dati najmanje 0,8-1 kg kvalitetnog sena dnevno.
Različite vrste mikroorganizama u buragu krava vrše razgradnju celuloznih vlakana iz sena, odakle se stvara sirćetna kiselina, koja dalje služi za sintezu mlečne masti u vimenu krava. Kako ne bi došlo do smanjenja sadržaja mlečne masti u mleku, potrebno je da u suvoj materiji obroka krava bude najmanje 16-18% sirove celuloze.
Da bi se zadovoljile velike potrebe u energiji, u ishrani krava visoke mlečnosti neophodna je upotreba povećanih količina odgovarajućih smeša koncentrata (0,3kg/lit proizvedenog mleka).

Povezano

Iz ove kategorije