Najveće štete pasulju nanose grinje – „nevidljive, a liče na sušu“. Za razvoj im odgovara nedostatak padavina i visoke temperature. U toku vrelih godina 2000. i 2002. pojedini usevi pasulja su bili potpuno uništeni. Prognoze su da će i ova godina biti takva, istakla je dr Mirjana Vasić,  Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Znak da su grinje prisutne u usevu je pojava srebrnastobelih pega na licu lišća, potom izbočina, pa žutila i sušenja prvo lista, a potom celih biljaka. Često se misli da je sve to posledica suše.

Za napad grinja karakteristično je da se širi po obodu parcele, i to iz zakorovljenih „lenija“. Za suzbijanje grinja mogu da se koriste akaricidi koji su efikasni samo pod uslovom da se napad uoči na vreme i odmah reaguje. Efikasno je i zalivanje, ali ono je moguće samo ako se pasulj gaji u uslovima navodnjavanja. Pasulj se ko nas neopravdano retko gaji u njavodnjavanju, iako na pravilno zalivanje reaguje značajnim povećanjem prinosa. Stabilnost, visina i bolji kvalitet prinosa opravdavaju dodatna ulaganja. Dovoljna su i manje količine vode (20-30 mm) u kritičnim fazama razvoja. Navodnjavanjem se može intervenisati odmah nakon setve radi bržeg i ujednačenog nicanja. U našim klimatskim uslovima i ako je obrada zemljišta bila adekvatna, to je izuzetno retko potrebno. Kritičan period za vodom je u vreme intenzivnog formiranja lisne mase. Češće je potrebna intervencija u momentu cvetanja radi očuvanja vitalnosti polena, žiga tučka i sigurnije oplodnje. I u momentu nalivanja zrna obično se javlja potreba za dodatnom vodom. Potrebno je 3-5 zalivanja tokom vegetacije pasulja – oko 30 mm vode u jednom zalivanju. Neki proizvođači koriste zalivanje i da bi olakšali žetvu i dobili bolji kvalitet zrna.

Sve napisano o merama nege još jednom govori da je za zdrav usev kao preventiva najvažnije dobro gazdovanje: primena pravilne agrotenike, održavanje puteva, prilaza, kanala, a ne posezanje isključivo za hemijskim sredstvima borbe naknadno, kad se propusti ono osnovno i kad se šteta već pojavi.