Berba voća je završni i najlepši čin svakog ciklusa proizvodnje i ujedno početak realizacije proizvedenih plodova na tržištu voća. Da bi proizvedeno voće bilo kvalitetno i privlačno potošaču, mora biti ubrano u najpovoljnijem trenutku. Preranom berbom prekida se rast plodova pa oni ostaju sitniji tako da se smanjuje prinos voća. Pored toga, narušava se i kvalitet ploda. Nizak prinos i loš kvalitet voća uslovljavaju smanjenje finansijske dobiti. Sa druge strane, ako se zakasni sa berbom, gubi se deo prethodno opalih plodova, a ubrani plodovi su prezreli, postaju mekani, male su trajašnosti i velike osetljivosti na manipulacijom tokom berbe,skladištenja, pakovanja i transporta.
Za uspešno određivanje optimalnog momenta berbe plodova potrebno je poznavati vrste zrelosti koje kod voća postoje, a to su botanička (fiziološka) zrelost, puna (konzumna) zrelost i tehnološka zrelost.

Botanička zrelost nastupa u trenutku kada je seme u plodu sazrelo i postalo sposobno da klija u novu biljku. Tog trenutka plod prestaje da raste, prekida se veza između peteljke i ploda ili između peteljke i grančice u zavisnosti od vrste voćaka. Najveći broj plodova voćaka bere se u fiziološkoj zrelosti. Puna zrelost nastupa kada plodovi imaju optimalne organoleptičke karakteristike i pogodni su za konzumiranje u svežem stanju. Kod velikog broja voćaka ova dva tipa zrelosti plodova se vremenski poklapaju. Međutim, kod jabučastog voća, kivija i banane se ne poklapaju pa se proces koji teče od fiziološke do pune zrelosti naziva dozrevanje plodova.

Kada se plodovi prerađuju, onda momenat berbe zavisi od njihove namene. To jest od vrste proizvoda u koju će plodovi biti prerađeni. Drugim rečima, plodovi se beru u tehnološkoj zrelosti, koja predtavlja onaj stepen zrelosti koji prerađevini obezbeđuje najbolji kvalitet. Na primer, plodovi šljive iste sorte koji su namenjeni zamrzavanju se beru mnogo ranije nego oni kiji su namenjeni sušenju.

Berba voća se može izvoditi ručno ili mehanizovano. Ručna berba se obavezno primenjuje kada su plodovi namenjeni potrošnji u svežem stanju, mada se može primeniti i kada su namenjeni preradi. Ona je najsporiji i najskuplji način berbe, ali se njome najbolje čuva kvalitet ubranih plodova. Ubrani plodovi se polako i pažljivo spuštaju u odgovarajuću ambalažu da ne bi došlo do njihovog oštećenja. Mehanizovana berba se primenjuje kada su plodovi namenjeni različitim vidovima prerade, osim kod jezgrastog voća, gde se mehanizovano ubrani plodovi mogu horistiti za potrošnju u svežem stanju. Koriste se različite mašine, koje uglavnom rade na principu stresanja zrelih plodova sa stabala.

Kod najvećeg broja voćaka plodovi u kruni ne sazrevaju istovremeno. Zbog toga je potrebno vršiti probirnu berbu, kojom se postiže najbolji kvalitet plodova zato što se beru samo plodovi koji su u optimalnom stanju zrelosti, koji su dostigli maksimalnu veličinu i masu.