Zašto je dinja lek

Ilustracija: dinja, foto: pixabay
Ilustracija: dinja, foto: pixabay

U toplim letnjim mesecima dinja je glavni konkurent lubenici. Ako ni zbog čega drugog a ono bar zbog toga što se mnogo lakše može doneti sa pijace jer i najveći plodovi ne prelaze težinu od 3 kilograma. Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Azije i Afrike.. Daje žute, mesnate, sočne i slatke plodove. Za ishranu se koriste plod i seme. To što u dinji ima dosta vode veoma je korisno, a pored toga, lekoviti sastojci iz nje nadoknađuju nam gubitak minerala u letnjem periodu.

O poreklu dinje mišljenja su podeljena, pa se smatra da neke vrste potiču iz Indije i Irana, a neke iz Afrike. Dinja se upotrebljava u ishrani u gotovo svim zemljama sveta. To je jednogodišnja zeljasta biljka, najčešće loptastog oblika, žute, narandžaste ili zelene boje. Postoji više dinja nastalih ukrštanjem i razlikuju se po veličini, boji, obliku, mirisu i ukusu, ali su sve hranljive i niskokalorične… Dinja se na našoj trpezi najčešće nalazi u periodu jun-avgust, ali je zavaljujući staklenicima i plastenicima na našem tržištu dostupna od proleća do kasne jeseni.

Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke: bakar, beta karoten, biljna vlakna, vitamin A, vitamine B, kompleksa vitamin E, vitamin C, gvožđe, eterična ulja , kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, mineralne soli, organske kiseline, selen, sumpor, fosfor i cink Kao lekoviti deo, za ishranu se koristi plod. Obloge od dinje (kriške ili kora dinje) dobre su protiv opekotina. Veoma je lekovit i sok od dinje ili kombinacija soka od dinje sa sokovima od drugog voća.

Prema istraživanjima, beta karoten pomaže u borbi protiv raka koji se javlja na plućima, a prema novijim istraživanjima koristi i kod lečenja drugih vrsta raka poput raka grlića materice, raka na materici, raka želuca i oralnih oblika raka. Vitamin C smanjuje pojavu raka usta, grla, raka gušterače i raka želuca. U narodnoj medicini koristi se za osveženje i psihičko smirenje, pomaže kod upale žučnih i mokraćnih puteva i kod uboda i opekotina. Voda i kalijum iz ovog voća podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma. Dinja se posebno preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Biljna vlakna iz dinje olakšavaju varenje i pomažu u smanjenju telesne težine i nadimanja u stomaku. Zbog svega navedenog, dinje imaju revitalizujući učinak na organizam. Poboljšavaju metabolizam razgradnje proteina i potpomažu stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Prava sezona dinja počinje u junu i završava se u avgustu. Prilikom kupovine dinje, dobro pogledajte peteljku, jer ćete na osnovu nje ustanoviti da li je dinja ubrana dok je još bila zelena: ako oko peteljke postoje kapljice vode to je siguran znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na njenom mestu ostaje malo udubljenje. Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline.

Dinju čuvajte dva-tri dana na sobnoj temperaturi da bi potpuno sazrela, a zatim možete da je čuvate u frižideru još pet dana. Isečenu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može da predje na drugu hranu koju čuvate u frižideru.

Aroma dinje može da se pojača ako dodate malo soka od limuna. Po ukusu možete da dodati malo cimeta u prahu, narezane sveže metvice ili beli biber.

Svežu dinju možete dodati u sve vrste voćnih salata ili da je poslužite uz sladoled.

Ako ste mislili da se dinja poslužuje samo kao desert, pogrešili ste. Najpoznatije hladno predjelo kod mnogih nacija je kombinacija pršute i dinje, a obogatiće ukus i salati sa piletinom ili morskim plodovima.

Leto je pravo vreme za pripremu hladnih supa, od kojih je ona s dinjom izvrsna. Uz dodatak narandžinog i limunovog soka, cimeta u prahu i metvice pravo je letnje osveženje.

Preporuka – pre posluživanja dobro je rashladite.

Povezano

Iz ove kategorije