Borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastog voća u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih, i proširivanjem već postojećih zasada. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice. Najviše je zasputpljena sorta Duke. Klubu ,,novopečenih“, borovničara pridružila se porodica Arsenijević iz Miločaja kod Kraljeva.

Miločaj, selo nadomak Kraljeva pripada sredinama u kojoj se svaštari. Neposredna blizina gradske zone i nekada industrijskih giganta, mnoge je sedamdesetih godina prošlog veka odvela u radničku klasu. Međutim nestabilna privredna dešavanja utkala su selu novi početak i povratak matici. Porodica Arsenijević, generacijski živi i radi u selu i nekako, poljoprivreda je uvek bila delatnost od koje porodica živi. Stočarstvo je bila osnov proizvodnje što je podrazumevalo više godišnjih turnusa bikova, desetak visokokvalitetnih mlečnih grla, manje stado ovaca i sitnija stoka za sopstvene potrebe. Da žele više i bolje, odlukom je verifikovao danas najmlađi domaćin u ovom domu, Miroslav. Ideja da stočarstvo zameni voćarstvom i to proizvodnjom borovnice imala je mač sa dve oštrice, međutim prvi susret sa plantažom odaje utisak da smo u ozbiljnoj priči.

U selu inače nema puno voćara, u proizvodnji borovnice Arsenijevići su prvi. Odluka sasvim očekivana, imajući u vidu da im je stočarstvo kao osnov na gazdinstvu donosilo sve više problema.

,,Došli smo na ideju čitajući na internetu, slušajući i gledajući da ljudi sve više proširuju svoje posede pod borovnicom, gde već imaju neke plantaže i gde su zadovoljni sa cenom, otkupom, plasmanom i ostalom podrškom. Prilike u stočarstvu su sve nestabilnije, impute sve skuplji, tako da smo svakako nešto hteli da menjamo. Poslednji turnus bikova smo rasprodali prošle jeseni i novi nismo ubacivali. Cena mleka je u odnosu na troškove proizvodnje zaista niska, i mislim da ćemo i ovih desetak krava u skorijoj budućnosti da eliminišemo. Sve je otišlo na gore nafta, koncentrati, soja, detelina, samo je cena mleka nepromenjena godinama. Da radimo gubitke nije realno. Zemlju koju imamo uz okućnicu trebalo je iskoristiti na pravi način, a vreme će doneti da li je odluka bila na mestu. Borovnica nam je nekako bila najatraktivnija“, počinje svoju priču mladi Miroslav Arsenijević, iz Miločaja.

Povećana tražnja za plodovima borovnice na svetskom tržištu zasnovana je na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća, što doprinosi njihovoj visokoj upotrebnoj vrednosti. Ipak pravi stimulans, na povećano interesovanje za podizanjem visokointenzivnih zasada borovnice jeste veleprodajna cena koja je prethodnih godina iznosila u izvozu i preko 5 eura po kilogramu. Bilo je prilično nepoznanica, moralo je da se uči, istražuje, upijali su iskustva kolega širom Srbije, što je na kraju rezultiralo učinkom koji je lako uočljiv. Sam pogled na plantažu jasno govori da se poradilo.
,, U početku smo se edukovali sa interneta, čitajući, pitajući preko poznanika, a posle smo krenuli u obilazak kod proizvođača borovnice po Srbiji. Išli smo gore na Šargansku osmicu, bili u Valjevu, Šapcu…Svako nam je po neku informaciju dao. Kada smo odlučili da zaista krenemo sa podizanjem zasada uradili smo analizu zemlje, ustanovili uz struku da je bolje da radimo saksijski zasad. Pozvali Vesnu i Ivana za protivgradnu mrežu, oni nas dodatno uputili na stručnjake za tehnologiju, uvoz sadnica i tako malo po malo, u novembru je bila sadnja, evo dana početak jula i prva berba“ nastavlja naš sagovornik.
Imajući u vidu da je tehnologija proizvodnje borovnice skupa, veoma je bitno da se prilikom podizanja zasada ali i kasnije, potraži stručna pomoć, jer samo tako, može se doći do dobrih rezultata. Visoka tehnologija se brzo menja tako da se susrećemo i sa potuno novim saksijama neobićnog, pa čak i atraktivnog oblika.
,, Da izgledaju interesantno. To su jež saksije od skora su počele da se proizvode u Novom Sadu. Mi smo dobili preporuku, njih su nam pohvalili, imaju garanciju ali ono što je najvažnije one su ,,uv,, stabilizirane, manje prolazi toplota kroz njih i ne zagreva koren. Na ovih vrućih skoro 40 stepeni bilo bi problematično za mlad koren borovnice, mada smo kupili najveći promer saksija kako bi biljka mogla da se slobodno širi, formira i dobija dovoljno hrane i vode. Kada se borovnica sadi u vrećama sa supstratom, automatski se eliminiše korov,čime se kasniji posao svodi na međuredno održavanje prostora, ali je za saksije neophodan veći iznos prilikom investiranja“ pojašnjava Arsenijević.
Da je knjiga i nauka jedno, a primenljivost i praksa drugo, naši domaćini su uvideli na sopstvenoj proizvodnji. Neiskustvo ili šta drugo, tek, nastali su i prvi problemi, koji će morati na jesen da se poprave. Naime izvestan broj biljaka ,,ne mali,“ je u fazi sušenja.
,, To se desilo zbog kašnjenja sistema za navodnjavanje. Zavilivali smo što se kaže ručno, bilo je viška vode i videli smo da se biljke guše. Međutim kada je sisitem pušten sa propisanom količinom kapavica stanje se normalizovalo. Bože moj, dešava se, na jesen ćemo morati to da zasadimo novim sadnicama i da regulišemo problem sa vodom, komanjem dodatnih bunara jer je ovo područje deficitarno sa vodom. Nivo Morave je drastično opao, tako da i mi imamo manjak vode. Svima je u bunarima spao nivo vode i do 2-3 metra u odnosu na nivo koji je bio ranijih godina.,, kaže Miroslav
Struka kaže da voćnjak borovnica može da se osuši zbog male greške u uzgoju, prevelike vlažnosti zbog obilnih kiša. Dakle treba voditi računa o svakoj sitnici. Na sreću većina biljaka je u odličnoj kondiciji, ovih dana su krenuli u berbu koju će uglavnom obaviti ukućani. Plasman je obezbeđen što je najvažnije . Ako cena bude stabilna dalja ulaganja su sasvim izvesna, naravno kada reše deficit vodnog režima. Mladi voćar ne krije zadovoljstvo da su uspeli.
,, Zadovoljni smo. Našli smo ljude koji vrše otkup. Što se tiče cene ona varira, videćemo kada predamo šta će biti. Za sada, je ok! Ako sve bude kako treba sa otkupom i sa cenom, ako rešimo dobar dovod vode sa na imanju, svakako da imamo prostora za proširenje, što da ne. Ali o tom, potom.,, ne zaleće se previse novi voćar
Investicija velika baš kao i očekivanja. Na nešto više od jednog hektara zasađeno je 3 700 sadnica, sorta duke. Uzgoj borovnica može biti dobar „ biznis“, ali i veoma zahtevan što podrazumeva i ogromna finansijska ulaganja za naše prilike , naročito za prvi hektar ,jer traži veliku infrastrukturu koja kasnije može da podrži i sledeće generacije zasada. Proizvodnja borovnica podrazumeva vrlo ozbiljno ulaganje do 100.000 evra po hektaru . Mnogi tvrde da zbog toga u Srbiji nema velikih površina pod ovim voćem. Država istina, stimuliše proizvodnju preko subvencija do 50 odsto vrednosti za sadni materijal, sistem za navodnjavanje, protivgradne mreže i mehanizaciju, ali sa ograničenjem sume novca po hektaru. Naš sagovornik se nada da će kroz subvencije uspeti da povrati deo uloženih sredstava, koje će opet uložiti u dalju tehnologiju proizvodnje.

,, Konkurisao sam pre dva meseca za sadnice i ovaj treset koji je stigao iz Litvanije, još uvek čekam na povrat. Kada izađe uredba za protivgradnu mrežu konurisaći i za to. Za mlade poljoprivrednike nisam konkurisao, ali svaka pomoć dobro dođe! Nadam se da će nam država pomoći tim subvencijama, jer će nam puno značiti. Taj novac planiram da uložim u ugradnju tankova za vodu, akumuliranje vode, da zatvorim plantažu…ima planova puno. Bitna nam je ta finansijska podrška jer je zasad zaista puno koštao. Ko što znate zasad hektara ide i do 100 hiljada evra. Ipak se nadam da smo naprvili dobar izbor i da ćemo za par godina imati pun rod i pravu dobit. Videćemo, valjda će se isplatiti“, ne skriva svoja očekivanja, za kraj mladi domaćin.

U Srbiji je borovnicom zasađeno oko 2.000 hektara. Plavi lepi plodovi se uglavnom izvoze u Rusiju i Holandiju, po ceni od 5,0 do 6,5 evra, za kilogram.Ostali troškovi proizvodnje su takođe izuzetno visoki, orezivanje 100 sadnica košta 80 evra, a na hektaru se uzgaja oko 3.000. Branje po kilogramu košta 80 dinara, a bere se u toku dana u proseku 30-40 kilograma. No to su stavke koje će u Miločaju tek upisivati u svoj planer i troškovnik. Zapadne zemlje vape za količinama, a naša šansa je u tome što je imamo onda kada je niko nema, mada se ove godine preklapamo sa Španijom.

Domaćinstvo Arsenijevića na ovoj zemlji već četiri generacije. Svi su se bavili poljoprivredom, nekada više nekada manje. Promena kursa u planiranju proizvodnje na neki način je bila iznuđena, jer kao što smo čuli , prilike u stočarstvu su sve teže. Podršku u svemu ima od porodice, koja broji četiri generacije, čak i mali naslednik Đole po malo nadgleda plodove rada svojih ukućana. Nove generacije nove ideje. Arsenijevići su imali odličnog učenika, jer verujemo da će, ne samo nastaviti tradiciju, već i unaprediti gazdinstvo na ponos predaka, ali i budućih naslednika.