Berba vinskog grožđa obavlja se u jednom navratu, pri čemu se svaka sorta bere posebno. Radi se po lepom i suvom vremenu. Temperatura treba da je od 20 do 25 0C . čim je temperatura veća od 25 0 C, treba voditi računa da ne dođe do pregrejavanja grožđa u kljuku, ili u ambalaži, jer se to može nepovoljno odraziti i na tok fermentacije, i na kvalitet budućeg vina. Po kiši i hladnom vremenu ne treba brati grožđe, osim kada postoji opasnost od naglog razvoja sive plesni.

Najbolje je da berba počne ujutru čim prestane rosa. Ako je suviše visoka temperatura, prekida se oko podne i nastavlja posle podne sve dok uslovi dozvoljavaju da se ona normalno izvodi. Po mrazu grožđe ne treba brati, sem ako se ono namerno ostavlja da ga zahvati mraz, da bi došlo do povećanja koncentracije šećera.

U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Beru se svi grozdovi, osim u situacijama kada se radi o proizvodnji specijalnih vina, tada se obavlja probirna berba. U tim slučajevima beru se samo zdravi i zreli grozdovi, samo prezreli grozdovi ili samo grozdovi čije su bobice napadnute plesnima. Kod nas se berba vinskog grožđa uglavnom obavlja ručno. Od alata koriste se noževi i makaze. U zavisnosti od prinosa grožđa, krupnoće grozdova i organizacije berbe po hektaru, za ručnu berbu potrebno je angažovati 30 do 50 radnika. Jedan berač, u toku jednog radnog dana, može obrati 300 do 600 kilograma grožđa.

Vinsko grožđe može se brati i mehanizovano, što predstavlja dominantan način berbe u zemljama EU.

U primeni su dva tipa mašina: mašine koje rade na principu usisavanja grozdova i bobica i one koje rade na principu trešenja bobica. Učinak njihovog rada zavisi od više faktora, ali najviše od konfiguracije terena, prilagođenosti naslona i uzgojnog oblika.
Mašina u toku jednog radnog dana može da obere tri do pet hektara vinograda i zameni 100 do 150 radnika. Prilikom mehanizovane berbe nije moguće izbeći berbu natrulog grožđa, primesa lišća i lastara. S druge strane ovakvim načinom berbe grožđe je već
dosta oštećeno još u vinogradu, pa su uticaji na kvalitet šire i vina dosta negativniji u odnosu na dobro organizovanu i sprovedenu odnosno realizovanu ručnu berbu.

Bez obzira koja sorta je u pitanju ili o kakvom je kvalitetu vina reč, od berbe do početka prerade grožđa treba da protekne što manje vremena, a optimalno je od dva do četiri sata. Po završetku berbe, grožđe se pažljivo transportuje do podruma gde se obavlja prerada.
Način i pažnja kojom se obavlja berba, transport i prerada vinskog grožđa, značajno utiču na kvalitet budućeg vina.