Polnu zrelost junice tovnih rasa postižu za 8 do 12 meseci života, mada ona može da varira od četvrtog do četrnaestog. Međutim, u kojem će se uzrastu onekoristiti za pripust određuje se ishranom i njihovom masom. Ako se pare suviše mlade junice, njihov rast će biti ograničen, a ako su suviše male imaće poteškoće pri porađaju. Samo ako su junice dobro razvijene u smislu telesnog okvira i mase pri prvom pripustu i normalno kao mlade krave pri prvom teljenju, mogu se dobiti dobri reproduktivni i proizvodni rezultati. To je osnova za za njihovo duže korišćenje u priplodu i manji remont stada. Kada se suviše mlade junice ili s manjom telesnom masom koriste za prvi pripust mogu se očekivati porastom mlade krave; povećani problemi pri teljenju i gubici teladi; visoko fiziološko opterećenje organizma; slabija sposobnost za kopncepciju posle prvog teljenja i manja mlečnost; nizak prirast i težina zalučene teladi; visok stepen izlučenih grla posle prvog a delimično i nakon drugog teljenja; povećano učešće neproduktivnih grla u stadu i veći troškovi za zamenu stada, kao i lošiji rezultat.Kao odgovarajuća telesna masa pri prvom pripustu junica smatra se ona od 60 % težine odrasle krave pojedinih tovnih rasa, koja je postignuta sa oko 15 meseci uzrasta, što predstavlja teljenje sa dve godine. Druge preporuke se odnose na prvoteljenje sa dve ipo godine što omogućuje da junice nastave da rastu, kao i da uspešno odhrane tele. U mnogim stadima krava dojilja postoji samo jedna sezona teljenja. U tom slučaju junice iz jednogodišnje proizvodnje treba da se odgovarajućim odgojem i ishranom pripreme za teljenje sa dve godine.

Da bi se kod rasta srednjeg do velikog okvira tela postigla telesna masa od 360 do 450 kg pri prvom pripustu, neophodni su dnevni prirasti od 850 do 900 g u uzgoju. Za genotipove malog do srednjeg formata za prvi pripust sa 320 do 380 kg, prirasti u toku sisanja treba da iznose 750 do 860 g , a nakon toga 650 do 720 g.
Ako se ne postignu ove vrednosti, kada je reč o ishrani, nisu odgovarajući ili se radi o isuvišekasno zreloj rasi. Tada treba težiti jeftinijem i manje
intezivnom odgoju junica i maksimalnom korišćenju paše. U tom slučaju treba planirati da se junice tele u uzrastu od 34 do 36 meseci.
Znači u sistemu sezonskog parenja junice će se u najvećem broju slučajeva teliti sa dve ili tri godine. Poželjno je da se za osemenjavanje junica koriste
bikovi koji su ispitani na osobinu lakog teljenja. Ako se za pripust koriste ne testirani bikovi, za junice treba birati one koje nisu suviše duboki u burovima, već nešto izduženiji i manjih širina tela, i ne suviše teški. Junice se pripuštaju nešto ranije, 14 do 21 dan pre početrka parenja starijihgrla, jer je njima potrebno nešto vreme posle porađaja, da uđu u novi ciklus. Takva praksa omogućuje da se u sledećem pripustu imaju estrusne aktivnosti u isto vreme sa drugim grlima u stadu. Za junice se preporučuje nešto kraća sezona parenja, šest nedelja. Kada je reč o teškom teljenju kod junica, ističe se da su kritične veličine ploda i veličina porađajnog kanala. Menadžment junicama treba da obezbedi da se od njih bez teškoća pri porađaju dobija manja, lakša ili proporcionalno razvijena i vitalna telad.