Optimalno vreme setve za ozimu pšenicu i druga strna žita je od 5. do 25. oktobra. Poljoprivredni proizvođači koji planiraju setvu pšenice, trebalo bi u što kraćem roku da završe berbu kukuruza i uklone žetvene ostatke, ukoliko to do sada nisu uradili kako bi mogli na vreme da obave predsetvenu pripremu i setvu pšenice. Unošenje mineralnih hraniva u zemljište-đubrenje jedna je od ključnih agrotehničkih mera u svakoj biljnoj proizvodnji. Za ostvarenje visokih prinosa od sedam do osam tona po hektaru, dobrog kvaliteta (genetski potencijal današnjih sorata je i preko deset tona),pšenici je potrebno da u toku vegetacije usvoji oko 200 kg po hektaru azota,90-120 kg po hektaru fosfora i 120 -140 kg po hektaru kalijuma. Sve ove količine hraniva se usvoje preko korenovog sistema iz rezervi zemljišta i unetih mineralnih đubriva.Na dobrim i plodnim zemljištima redovno đubrenim čak 70 do 80 odsto hraniva potiče iz rezervi zemljišta. U godinama sa rekordnim prinosima (povoljne temperature,količine i raspored padavina, kompletna agrotehnika,dobar sortiment) bilans unetih i iznetih hraniva je negativan. Pšenica više iznese nego što je uneto đubrivima.
Izbalansirana NPK- a ishrana utiče na povećanje otpornosti biljaka prema stresovima, kao što su visoke temperature,neke bolesti, otpornost na poleganje itd. Zbog toga pre oranja (ili tanjiranja ) za strna žita treba planirati količinu od 300 do 400 kg po hektaru NPK-a, a poželjno je dodati i 50 do 60 kg UREE ili AN-a,radi bržeg razlaganja žetvenih ostataka.Ovako dodat azot se neće izgubiti već će ostati neko vreme vezan u zemljištu a kasnije će se osloboditi i biljke će ga koristiti.
Količina semena po hektaru za većinu sorti pšenice iznosi oko 250 kg odnosno 500 do 600 klijavih zrna po kvadratnom metru.
Količina semena ozimog ječma treba da se kreće oko 180 kg po hektaru odnosno 350 do 400 klijavih zrna po metru kvadratnom.
Količina semena ozimog tritikalea treba da sekreće oko 240 kg po hektaru. Navedene količine semena važe za one koji seju do 25. oktobra.Ukoliko se setva obavlja ručno ili rasturačem za đubrivo (veoma čest slučaj na našem području), količinu semena treba uvećati za 15-20 %.
U predstojećoj setvi poljoprivredni proizvođači ukoliko su u mogućnosti treba da se odluče za deklarisano seme , a izbor sorte za ovu godinu kao ni do sad nebi trebalo da bude problem. Seme je već uglavnom stiglo u poljoprivrednim apotekama (za sva ozima strna žita) , a u ponudi je veliki broj sorti domaćih i stranih semenskih kuća
