Na kojim zemljištima je najbolje gajiti borovnicu

Ilustracija: zasad borovnice, foto: G.Đ.

Laka, dobro drenirana i dobro aerisana, kisela zemljišta (pH 4,2 do 4,8), bogata organskom materijom (humusom) pogodna su za gajenje visokožbunaste borovnice. Najbolji su tereni koje su nekada pokrivale šume namenjene seči ili mešovite lišćarsko – četinarske. Tu spadaju tamna zemljišta, koja potiču od peščanih stena ili peskovito – muljevitih formacija u kojima su fenomeni spiranja i dekalcifikacije doveli do stvaranja kiselog humusa. Usled spiranja njihova pH vrednost je niska duž celog preseka humusa. Pogodna zemljišta su gajnjače, deluvijalna zemljišta sa dosta humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl.

Optimalan sadržaj humusa u zemljištu, koji odgovara zahtevima borovnice, iznosi 7 do 10%. Organske materije pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice tako što sprečavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperature zemljišta. S obzirom da je korenov sistem borovnice površinski, mogu se koristiti i plića zemljišta (30-50 cm dubine), a što je dublji sloj bogatiji humusom to je uspeh u gajenju bolji. Retko se u Srbiji može naći optimalno zemljište za borovnicu bez njegove popravke osim na većim nadmorskim visinama, a tamo često nema puteva ni raspoložive radne snage. Najčešće nedostaje humus.

Nivo podzemne stajaće vode treba da je na 50 cm ispod površine, kako ne bi ugrožavao njen opstanak. Poželjno je da zemljište stalno bude umereno vlažno, što se može obezbediti istalacijom sistema za navodnjavanje. Povećanje nivoa podzemne vode dovodi do sušenja borovnice koje
izaziva Phytophtora. Crvenilo lišća je prva reakcija biljke borovnice na nedostatak vlage u zemljištu. Usled suše mladari borovnice postaju slabi, zametanje plodova nije zadovoljavajuće, a lišće otpada pre vremena. U težim slučajevima suše se mladari pa i čitava biljka.

Povezano

Iz ove kategorije