U Klenku uspeva kruška za primer

Mirjana Bunčić- Mićić, iz Klenka,  počela je da se bavi voćarstvom pre 12 godina. Prvi zasad je podigao Mirjanin otac Dušan na površini od 36 ari,  kao dodatni prihod i tako je sve počelo.

Ime sela najčešće se vezuje za drvo klen, kojeg ima u okolnim šumama. U sastav Mitrovačkog vlastelinstva Klenak je ušao 1718. godine. U vreme podizanja Petrovaradinske tvrđave, meštani su bili dužni da odrade čak „490 rabota“, a 1733. godine ovde je otvorena graničarsko-trivijalna škola. srpskoj istoriji Klenak je ostao zabeležen i kao mesto u kome su na tri meseca bile skrivene mošti Svetog kneza Lazara, koje su za vreme Revolucije 1848-1849. godine, zbog straha od ugarske odmazde bile premeštene iz Sremske Ravanice u selo na Savi. Klenak je poznat i po starom železničkom mostu koji spaja Srem i Mačvu, a koji je bio više puta rušen i obnavljan.

Mirjana je po struci  inženjer poljoprivrede -ratarstvo.   Po njenim rečima voli da se bavi poljoprivredom, i da se ne bavi voćarstvom, sigurno bi odabrala neku drugu granu poljoprivrede. Velika podrška su joj otac Dušan,  jedanaestogodišnja ćerka Milica, i sin Mihailo.

 

“Bavimo se voćarstvom, gajimo kruške na oko 3 ha.  Od sortimenta zastupljene su sledeće sorte: Viljamovka (na divljoj podlozi), Karmen i Abate Fetel. Jedan hektar je pokriven protivgradnom mrežom. Voćnjak ima i sistem za zalivanje kap po kap, priča nam Mirjana i dodaje:

“Viljamovka je već godinama, u Evropi i svetu industrijska sorta. Najbolja je za preradu, a kod nas se i dalje prvenstveno gleda da se proda kao konzumna kruška jer joj je cena (ako ide u industriju) manja, nekada i duplo u odnosu na konzumnu. Ako se podižu novi zasadi krušaka, moja preporuka je karmen, i abate Fetel. Ove sorte su dominantne i u evropskim voćnjacima i još dugo će imati prolaz na svim tržištima. Nisu zahtevne za uzgoj i zaštitu. Imaju i dobar ukus, a mogu i da se prerađuju.

Kod rezidbe se vodi računa i najbitnije je da se odradi procena rodnosti. Kod Viljamovke koja je na divljoj podlozi mora se voditi računa,  jer rezidba ne sme da bude suviše oštra, bujnost se reguliše opterećenjem roda. Obavezna mera kod Viljamovke je letnja rezidba,  kojom se uklanjaju nepotrebni mladari, a time i doprinosi boljoj i efikasnijoj zastiti od kruškine buve, ističe Mirjana.

Što se tiče zaštite  u jesen kada opadne 3/4 lista pristupa se tzv. zimskom prskanju voća, preparatima na bazi bakra. U proleće se kreće sa rezidbom pa opet primena preparata na bazi bakra. Sa početkom vegetacije počinju se sa primenom fungicida (protiv pegavosti i krastavosti) i praćenje kruškine buve i pravovremena primena istih.

Svake četvrte godine voćnjak  đubre organskim đubrivom tj. stajnjakom. U toku sezone redovne mere su košenje i  freziranke voćnjaka.

Što se tiče prinosa to varira od starosti u kojoj  se zasad nalazi, kao i od sorte.

Rod  u 2020. godini  kod Viljamovke koja je posađena 2013. godine bio je  3 vagona po hektaru,  i  bila je to po Mirjaninim rečima,  jedna od najboljih godina po prinosu i kvalitetu.

Kruške prodaju i  zadovoljni su  prodajemo,  a ostatak ide  za preradu.

Ono što budući voćari moraju znati, naglašava Mirjana, jeste to da prvi ozbiljniji dohodak u proizvodnji krušaka dolazi u petoj godini , da je bitno da se uvode nove tehnologije, podižu zasadi sa protivgradnim mrežama uz obavezno uspostavljanje sistema za zalivanje. Ako se tako postave stvari i ispoštuje tehnologija gajenja , onda nijedan voćar neće imati problem sa plasmanom.  jer će u tom slučaju imati u ukupnom rodu najviše plodova u ekstra i prvoj klasi dodaje naša sagovornica.

Povezano