Pravo mesto za vašu baštu

Ilustracija: organska bašta, foto: pixabay
Ilustracija: organska bašta, foto: pixabay

Mesto na kojem želimo zasnovati povrtnjak ili, kako bi to naš narod rakao, baštu ili letinu, mora biti pažljivo odabrano. Trebalo bi da se nalazi u sklopu kompleksa, na osunčanom mestu, propisno ograđeno. Poželjno je da zemljište ima blagi nagib ili pad, kako bi se obezbedilo nesmetano oceđivanje suvišne vode. Zemljište, treba da je rastresito, nezaraženo korovima i štetnim insektima i nadasve plodno. Za popravku zemljišta koristiti, stajnjak, treset, kompost i malioracione materijale koji popravljaju fizičke osobine zemljišta.
U sklopu ili u neposrednoj blizini bašte, trebao bi se nalaziti izvor vode za zalivanje i pranje. Ako je taj izvor bunar, bilo bi jako dobro kada bi se od njega do bašte, uradili kanali za navodnjavanje natapanjem, kako se nebi morala nositi voda, sem i onim slučajevima kada se vrši rashlađivanje biljaka pa se navodnjavaju preko lista. Bunar bi trebao biti bezbedan, fino, ne kitnjasto ukrašen i da se sa svojom konstukcijom uklapa u celinu. Pumpa ili česma se veoma lako uklapaju u celinu bašte, pre svega zbog svoje veličine.
Ograda bi trebala da bude srednja visine, da ne pravi zasenu usevu i da bude atraktivna. Najbolje je koristiti prirodne materijale ( nisko prošće,šimšir, živu ogradu…), kako bi se sve uklopilo u kompletan ugođaj. Bilo bi jako poželjno, kada bi se izbegla upotreba zaštićenog prostora, za gajenje povrća u sklopu dvorišta. Ne bi prijalo opštem utisku.
Povrće je najbolje planirati za setvu, sadnju u leje po vrsti, vremenu stasavanja i po visini, vodeći računa o toleranciji povrća. Obavezno između različitih vrsta povrća planirati mesta za baštensko cveće i lekovito bilje. Posebno se mora voditi računa o povoljnim alelopatskim odnosima u bašti. Povrtnjak mora biti uredan i čist od korova.
U njemu bi trebale biti zastupljene sve vrste sezonskog povrća, kao i povrća od koga se mogu spravljati nacionalni specijaliteti. Tu se pre svega misli na ajvar, pindžur, mleveni paradajz, začinski suvu papriku, papriku za kišeljenje, feferonke, ren, turšiju i dr.
Sveže povrće bi se na trpezu trebalo iznositi u adekvatnoj ambalaži koja bi opet bila od pripodnoh materijala. Za tu svrhu je najbolje koristiti pletene korpice ili drveno posuđe.

Treba gajiti sorte i hibrida paradajza sa krupnum plodom, do ploda srednje veličine, kao i čeri paradajz. Paradajz sa izrazito krupnim plodovima pored vizuelnog utiska, koji ostavlja na gosta i svoje hranidbene vrednosti, koristiće se i za pripremu prerađevina.
Plodovi srednje veličine su namenjeni prevashodno za konzumnu upotrebu, dok čeri paradajz se može koristiti i za mariniranje. Dobro bi bilo gajiti i paradajz žute boje ploda, pa čak i po cenu zauzimanja mesta u bašti. Ali on će to nadoknaditi svojom neobičnom bojom i oblicima ploda.
Što se paprike tiče, treba uzgajajati različite sorte i vrste paprika. Njihova upotreba je različita. Bilo u svežem stanju, kao prerađevina ili kao začin.

Ilustracija: krastavac u plasteniku, foto: G.Đ.

Krastavac se može uzgajatu i bašti, ali isto tako uspešno i van nje. Nije toliko zahtevna kultura i može isponiti svaki kutak dvorišta, a može se koristiti i kao zasena ili hladnjak, za sednje.
Lukovičasto, korenasto povrće treba uzgajati u višeredim pantljikama, naizmenično. Tako će najviše doći do izražaja sva lepota tih povrtarskih kultura.Primera radi, lukova muva ne podnosi usev mrkve, a mrkvina usev luka. Iz tog razloga treba sejati mrkvu pa saditi luk. To je najbolje uraditi u tri reda, naizmenično.
Krompiru se mora posvetiti dosta pažnje, prevashodno zbog napada zlatice. Jer usev koji je izložen napadu štetnika ostavlja jako loš uticaj na gosta. Poželjno je između redova krompira, rasaditi ren. To se čini iz razloga što zlatica izbegava prelazak pored biljaka rena. Ovime se smanjuje napad zalatice na krompir.
Jako su interesantne tikvice. One se mogu gajiti i za potrebe suvenira – tutlići, natege, krbanji…

Kupusnjače svojim oblikom, bojama krase svaku bašti, pogotovo u proletnjem i jesenjem periodu. Ukrasni kupus, salate plene svojim izgledom.
U bašti bi obavezno morali izdvojiti jedan mali prostor za uzgajanje kukuruza. Za takav način gajenja, jako su zahvalni kukuruz šećerac i kokičar, kao i domaći beli kukuruz, popularno zvan osmak. Ujedno bi kukuruz mogao poslužiti i kao oslinac za pasulj i boraniju.

Potporni stubovi za pasulj, boraniju, krastavac, trebali bi biti iste veličine i oblika, od prirodnih materijala. Najbolje je da to budu koraći od oljuštenog bagrema.
U takvom povrtnjaku, trebalo bi forsirati upotrebu organskih preparata za đubrenje i zaštitu bilja. To je od posebnog značaja, jer je organska proizvodnja trend. Od đubriva koristiti stajnjake, kao i njihove rastvore za prihranu. Za folijarnu prihranu je jako dobar kokošiji stajnjak, rastvoren u vodi, posle čega je neophodno dobro zaliti biljke.
Polivi se mogu spravljati od luka, bosiljka, žare, rena, nekih vrsta insekata i dr. Međusobnim kombinovanjem ovih biljaka ili njihovih delova, u spravljanju preparata ili otopaka, može se postići veoma dobra zaštita useva.

Povezano

Iz ove kategorije