Početak je oktobra, optimalni rok setve ozimih strnih žita na pragu. Nema dovoljno padavina, zemljište vrlo suvo, nema povoljnih uslova za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta. Dugotrajna suša i visoke temperature ubrzale su sazrevanje kukuruza i žetva će se završiti u toku narednih 15 dana, tako da će sa aspekta otklanjanja ostataka najčešće predkulture pšenici-kukuruza biti ispunjena mogućnost poštovanja optimalnog vremena setve. Praksa međutim pokazuje da je optimalni rok setve ozimih strnina, kada za to postoje optimalni uslovi, odnosno povoljna vlažnost zemljišta, koja je najčešće ograničavajući faktor setve. Vlažnost zemljišta nikada kao sada nije bila ograničavajući faktor setve. Deficit zemljišne vlage od preko 300mm/m2 onemogućuje bilo koji oblik osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta.

Ovakvi uslovi ne dozvoljavaju da plug uopšte uđe u zemljište a ni teškim tanjiračama teško da se može obaviti redukovana obrada zemljišta. Jedino proizvođači koji su imali za predkulturu neku ranostasniju leguminozu, koja je ranije napustila površine i time mogla da se iskoristi postojeća vlaga u zemljištu za osnovnu obradu, mogu posejati pšenicu u optimalnom roku setve. Potrebno je najmanje 50mm/m2 kiše da bi se mogla obaviti osnovna obrada i priprema zemljišta za setvu, a poslednjih dana jedva 5-10mm/m2 je nedovoljno za bilo koju vrstu obrade zemljišta. Kada će početi i kako će proteći ovogodišnja setva? Struka kaže da je potrebno da seme čeka kišu u zemljištu.

Nemoguće je pak uložiti seme u zemljište bez adekvatne pripreme zemljišta. Za pšenicu i ostale strnine dovoljno je obraditi zemljište na 12-15cm, tako da bi i primenom teških tanjirača u dva tri prohoda mogli obaviti i osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta. Time bi pojeftinili setvu smanjenjem broja prohoda i utroška goriva.

Takođe bi izbegli preterano gaženje i ubrzali setvu. Međutim i tanjiračama je sada nemoguće obaviti kvalitetnu osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta, veliki je rizik i po lomove mašina i oruđa za pripremu zemljišta. Ako se po početku setve može suditi, ako se ovako nastavi, plan setve će teško biti ispunjen ove jeseni.
Još jedan od problema, najveći će pratiti ovogodišnju jesenju setvu, ekonomske prirode. Poskupljenje semena domaćih sorti za 30%, poskupljenje mineralnih đubriva za 30-40% u odnosu na prošlu godinu. Cene pšenice u poslednje dve godine su vrlo primamljive za proizvođače, ali da li će se pšenica sejati u istom obimu kao prošle godine, sve češće je pitanje na gazdinstvima brojnih proizvođača Nišavskog okruga? Ono što najviše opterećuje poljoprivredne proizvođače je cena derivata, koji su vrlo skupi. Sve navedeno će proizvođače opredeliti da seju sopstveno seme, seme iz ambara. Poslednjih  godinae procena je  bila da se sopstveno seme seje na oko 60% površina, a prema trenutnim cenama ta procena je preko 75% površina. Deklarisano seme je kvalitetnije zaprašeno, dobre energije klijanja što je preduslov kvalitetnijeg i ujednačenijeg nicanja, bolje ujednačenosti useva u svim fenofazama razvoja, boljeg prinosa. Iz godine u godinu sve je manje deklarisanog u setvi pšenice. Zadnjih par godina svedoci smo na terenu česte pojave glavnice na usevima pšenice što to ranijih godina nije bio slučaj. Ova gljiva je vrlo opasna po zdravlje ljudi i životinja, i takvu pšenicu neće niko otkupiti, a rešava se jedino kvalitetnim tretmanom semena.

Dakle, proizvođačima sa većeg dela terena i nišavskog okruga a i čitave južne i jugoistočne Srbije, preostaje da čekaju povoljan momenat za setvu, padavine koje se još uvek ne očekuju u potrebnom obimu. Na našim terenima setva ozimih kultura najšešće je polovinom novembra do kraja novembra. najčešće su za to razlozi kasna berba kukuruza, nepovoljni uslovi za setvu i uverenje proizvođača da usevi posejani u kasnijim rokovima manje imaju problema sa prevalentnim bolestima. Makar setva bila i novembarska pa čak se dešavalo i decembarska, bolja je nego nikakva setva. Svako zakašnjenje u setvi najčešće je praćeno smanjenjem prinosa. Mesec dana zakašnjenja u setvi u odnosu na optimalni rok setve, prema rezultatima ispitivanja, može pratiti i smanjenje u prinosu do 30%, dva meseca zakašnjenja u setvi pad prinosa za 60%. Sa kašnjenjem u setvi skraćuje se period između nicanja i početka bokorenja, bokorenje smanjuje i prolongira za proleće što nije baš poželjno jer se smanjuje potencijal rodnosti. Dešavale su se pak godine u kojima je setva 15-20 novembra često davala dobre rezultate prinosa pšenice. Procena je da se sa setvom ozimih strnina nemože krenuti pre novembra meseca.

Novembarska setva je rizik za setvu ječma, koji je osetljiviji na niske temperature od pšenice i tritikalea. Setvu ozimih strnih žita van optimalnog roka setve treba da prati povećanje setvene norme za 10-15%. Setvenu normu ozimih strnih žita treba povećevati za o,5-1% sa svakim danom zakašnjenja u setvi od optimalnog roka setve. Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta teško mogu u takvim uslovima biti kvalitetno izvedene, te na uslove obrade zemljišta treba povećati setvenu normu za 10-15%.

Izbor sorte i njenog genetskog potencijala rodnosti važan je preduslov za postizanje visokih prinosa. Izbor sorte određuju tip zemljišta, nadmorska visina, kvalitet i nivo agrotehnike i mineralne ishrane. Na lakšim tipovima zemljišta, na višim nadmorskim visinama i pri zakasneloj setvi sejati ranostasnije sorte pšenice. Prema novijim zahtevima mlinske industrije, u cilju poboljšanja kvaliteta hleba sve traženije sorte pšenice biće poboljšivači i hlebne sorte. U proizvodnji pšenica na našim terenima sorte poboljšivači zbog nešto nižih prinosa od osnovnih sorti i zbog neplaćanja pšenice po kvalitetu zauzimaju vrlo mali udeo površina. U narednom periodu se očekuje stupanje na snagu pravilnika o minimalnom kvalitetu sorti za potrebe hlebne industrije, što će uz veću cenu plaćanja pšeničnog zrna po kvalitetu, doprineti povećanju površina pod kvalitetnijim sortama pšenice. Osnovne sorte postižu nešto bolje prinose i pogodnije su za setvu u cilju proizvodnje pšenice za stočnu ishranu i kao dopune hlebnim sortama.
Valjanje je agrotehnička mera koju je veoma važno obaviti posle setve. Cilj valjanja je da se istisne vazduh iz zemljišta, da seme uspostavi što bolji kontakt sa zemljišnom vlagom da bi se postiglo što bolje i ujednačenije nicanje kao i ujednačenije proticanje narednih fenofaza razvoja biljke i kvalitetnija žetva.
Mineralna ishrana najvažnija je agrotehnička mera u proizvodnji svih ratarskih kultura, pa i pšenice. Usevi koji su kvalitetno nađubreni fosforom i kalijumom bolje tolerišu pojavu bolesti, niskih temperatura, postižu bolje prinose.

Potrebe pšenice i mineralnoj ishrani su 100-120kg/ha azota, 80kg/ha fosfora i 60kg/ha kalijuma. U mineralnoj ishrani ozimog ječma, ovsa i raži, preporuka je da se preporučene količine fosfora i kalijuma za pšenicu smanje za 20%. Osnovnim đubrenjem pod osnovnu obradu zemljišta treba uneti celokupnu količinu potreba za kalijumom i fosforom, zavisno od rezultata agrohemijske analize zemljišta.

Preporuka je da se 30% predviđene količine azota unese pod predsetvenu pripremu zemljišta, što je najbolje uraditi urejom ukoliko zemljište nije previše kiselo. Primenom ureje pod predsetvenu pripremu zemljišta pospešuje se mineralizacija primenjenih NPK mineralnih đubriva i zaoranih žetvenih ostataka, a ujedno daje minimalna rezerva azota za biljku do momenta prolećne prihrane. Biljke koje su u jesen imale određenu rezervu azota spremnije dočekuju prolećnu prihranu. Preporuka je da se u jesen unese 40-60kg/ha azota.