Raž je vrlo skromna biljna vrsta koja podnosi jako niske temperature. Najosetljivija je na niske temperature na početku zime na suviše vlažnom zemljištu bez snega. Vlaga joj je najpotrebnija u jesenjem periodu u fazi bokorenja.

Vrlo je otporna na sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta, trpi kiselost sa pH-5,0.

Plodored- najbolji predusev za raž su okopavine i leguminoze a ona je dobar predusev svim drugim kulturama.

Obrada zemljišta- osnovna obrada se vrši na 30 cm dubine; predsetvena priprema treba da omogući da površinski sloj od 4-5 cm bude rastresit a sloj ispod njega zbijen. Na neslegnutom zemljištu može doći do uginuća klice.
Đubrenje- preporučuje se količina od 350 kg/ha NPK (15:15:15) predsetveno i 200 kg/ha KAN (27%N) u prihrani. Bolja kombinacija je predsetveno 200 kg/ha NPK (10:30:20) i 300 kg/ha KAN (27%N). U oba slučaja što je ranije moguće izvršiti prihranjivanje sa azotnim đubrivima (krajem februara).

Setva- optimalno vreme do 15.10. a toleriše se do kraja oktobra. Seje se u redove 12,5 cm međurednog razmaka žitnim sejalicama. Dubina setve je najbolja na 2,5 cm, na peskovitim zemljištima 3,5-4 cm. U sušnoj godini dubina setve se povećava za 1 cm. Količina semena se kreće od 120-150 kg/ha u zavisnosti od načina setve.

Nega useva- drljanje pozitivno utiče na prinos ali se mora vršiti u toku mirovanja vegetacije.
Suzbijanje korova- može i herbicidima ali nekad i nema potrebe jer se raž brže razvija i bokori i ugušuje korove.

Dopunsko oprašivanje- raž je stranooplodna biljka tako da pri nepovoljnim vremenskim uslovima, za vreme cvetanja, oprašivanje nije potpuno, pa dobijamo krezube klasove. Oprašivanje se vrši povlačenjem zategnutog konopca preko klasova, pa se izaziva oplodnja posipanjem polena. Ova operacija može da se obavlja i ako su uslovi povoljni.
Žetva- obavlja se standardnim žitnim kombajnom na kraju voštane zrelosti uz ostvarivanje prinosa od 2,5-5 t/ha.
Upotreba- hleb od raži je lako svarljiv, velike hranljive vrednosti i dugo ostaje svež. Preporučuje se dijabetičarima. Raž je i odlična stočna hrana, dok se slama koristi za prostirku. Zrno raži se koristi u industriji alkohola, skroba i sirćeta. Klice se koriste u farmaceutskoj industriji.