Kako se gaji kikiriki kod nas

Ilustracija: kikiriki, foto: pixabay
Ilustracija: kikiriki, foto: pixabay

Kikiriki je mahunarka čije se pečeno seme koristi za grickanje. U industriji se koristi za dobijanje ulja, a najviše se gaji u Africi i Americi. Dobro uspeva na plodnim i peskovitim zemljištima u Srbiji i Vojvodini. Ima visoke hranljive vrednosti i visok sadržaj ulja u semenu. Ukoliko i vi želite da gajite kikiriki, saznajte šta je sve potrebno za to.

Za uspešan uzgoj neophodno je plodno, rastresito zemljište sa dosta peska i dobrom drenažom, kako bi se sprečila pojava gljivica. Za jedan hektar potrebno je 40-50 kg semena, a prinos je između 1.000 i 1400 kg po hektaru. Dubina setve je 6-8 cm, najčešće se seje u redove sa razmakom od 25-50 cm između pojedinačnih biljaka radi lakšeg mehanizovanog uklanjanja korova i berbe. Kikiriki je zeljasta biljka koja dostiže visinu između 30 i 80 cm, ima krutu stabljiku dok se plod nalazi u zemlji. Listovi rastu jedan nasuprot drugom na grančicama i uvek ih bude po četiri na jednoj grani. Cveta u žutim grozdastim cvetovima. Posle oprašivanja se grane na kojima je bio cvet spuštaju do zemlje i produžavaju se, cvetovi se osuše i potom ih biljka gura pod zemlju. Najvažnija mera nege je zagrtanje, jer se plod formira ispod površine zemljišta. Prvi sprat cvetova zagrće se u julu i to tako da tako da zeleni deo biljke ostane iznad tla zbog fotosinteze.

Ilustracija: kikiriki, foto: pixabay
Ilustracija: kikiriki, foto: pixabay

Da bi se kikiriki uspešno razvio potrebno je između 130 i 150 dana od sadnje, odnosno pet meseci lepog vremena. Biljka je zrela za žetvu kada mahune imaju zlatno žutu boju a zrno crvenu boju ljuspice. Ne treba previše odlagati berbu jer se može desiti da zrele mahune otpadnu sa biljke prilikom žetve i ostanu u zemlji.

Berba se najčešće obavlja mašinski, pri čemu se kompletna biljka čupa iz zemlje. Na zadnji deo traktora se pričvrsti priključna mašina koja na osnovi ima niz zakošenih, paralelno postavljenih diskova sa nazubljenim ivicama za jednorednu ili višerednu žetvu. Diskovi biljku vade iz korena, prenosi je na rešetku u specijalne pregrade koje se rotiraju pola okreta i potom biljka vraća na njivu. Ovo je ključan korak jer se na ovaj način omogućava sušenje stabljike i lišća, kao i same mahune sa plodovima.

Nakon delimičnog sušenja na polju, mahune se odvajaju od ostatka biljke i idu na dodatno sušenje kako ne bi došlo do razvoja plesni što povećava prisustvo aflatoksina (prirodni mikrotoksini koje proizvode plesni) pa plod kikirikija postaje neupotrebljiv za ljudsku ishranu. Neoljušten kikiriki može se čuvati i devet meseci u hladnjači, ili nekoliko meseci na suvom i mračnom mestu.
Ukoliko se plodovi kikirikija koriste za proizvodnju ulja, uljane pogače koje ostaju posle ceđenja koriste se kao vrlo kvalitetna stočna hrana. Za ishranu stoke koristi se i osušeni nadzemni deo biljke, koji je po hranljivoj vrednosti sličan senu lucerke, i deteline. Kikiriki je veoma značajan i za tlo na kome se uzgaja, jer ostavlja zemlju čistu od korova obogaćenu azotom.

 

Kod nas se najčešće seje slično kukuruzu kako bi se prilagodila mehanizacija, tako da po 1 ha imamo oko 55.000 hiljada biljaka, inače bi po 1 ha trebalo oko 100.000 biljaka. Prilikom proizvodnje najveću pažnju treba obratiti na prašenje i na ogrtanje ili malčiranje useva

Povezano

Iz ove kategorije