Kada je najbolje vreme za sadnju vinove loze

Ilustracija:mladi vinograd, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija:mladi vinograd, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Za sadnju vinove loze treba izabrati jesen ili rano proleće zavisno od pripremljenosti izabrane parcele, kao i od klimatskih i zemljišnih uslova. Poznato je da se jednogodišnji ožiljeni kalemovi sade u periodu mirovanja od opadanja lišća u jesen pa do kretanja vegetacije u proleće.
Jesenju sadnju kalemova treba obaviti na lakim i propusnim zemljištim, kao i u krajevima gde su jeseni tople i suve. Zimska sadnja vinove loze u našim krajevima i slovima se gotovo i ne radi, slabo je zastupljena, a izvodi se tamo gde temperature ne padaju ispod 0 stepeni. Ipak, glavna sezona kod nas je početkom proleća. Najbolje je ako se sadnja obavi u vremenskom periodu od prvog marta do polovine aprila. Godine u kojima su u tom periodu vremenski uslovi loši i zemljište vlažno, sadnja se može odložiti do kraja aprila. Postoji pravilo da na lakim, propusnim i peskovitim
zemljištima sadnju treba obaviti ranije, jer se na taj način zemljište brže prosušuje. Na težim zemljištima tipa smonice sadnju treba obaviti kasnije, jer se takva zemljišta teže oceđuju i prosušuju. Proizvođači greše kada na tako vlažnim zemljištima sadnju obavljaju hidroburom, jer na taj način dolazi do slabijeg prijema i
kasnijeg kretanja kalemova. Zato se preporučuje klasična sadnja u jamiće. Pripremu parcele za sadnju je potrebno kvalitetno na vreme uraditi. Nakon agrohemijske analize zemljišta upravljati se kod upotrebe hraniva na osnovu dobijene preporuke. Važno jeizabrati i najbolje sorte, one koje i tržište traži.

Vinova loza opstaje na različitim terenima, iz razloga što se njen korenov sistem pruža veoma duboko. Zato je potrebno pre sadnje zemljište dobro pripremiti.To predstavljajedan od činilaca dugotrajne i ekonomične proizvodnje.Pod ovom pripremom podrazumevamo niz mera koje to zemljište na određenoj dubini treba daučini povoljnim za razvoj korenovog sistema, a samim tim i dobijanje jakog i rodnog čokota, koji će davati visoke prinose sa dobrim kvalitetom grožđa. Ukoliko na parceli ima potrebe zbog prethodno prisutnih višegodišnjih zasada, ratarsko-povrtarskih kultura ili raznog korovskog rastila moralo bi se pristupiti krčenju i iznošenju biljnih ostataka, a mere koje se primenjuju su meliorativna ishrana, duboko oranje ili rigolovanje.

Meliorativno đubrenje će biti kvalitetno urađeno samo ako mu je prethodila agrohemijska analiza zemljišta. Pod njim podrazumevamo upotrebu organskih đubriva čiji je osnovni cilj popravka količine humusau zemljištu, iz čega proističe i poboljšanje vodno-vazdušnog režima, kao i ph vrednosti zemljišta.Za popravku 1% sadržaja humusa u zemljište treba uneti oko 50 t/ha zgorelog stajnjaka. Kod korišćenja mineralnih hraniva koja mogu biti različite formulacije glavni cilj je poboljšanje sadržaja kalijuma i fosfora. Vinova loza ima velike potrebe za kalijumom i
optimalna količina je oko 40mg/100 g vazdušno suvog zemljišta i fosforom koji treba da bude oko 20 mg/100 g da bi to zemljište bilo optimalno snabdeveno. Zbog poznatih svojstava male migracije ovo đubrenje treba obaviti neposredno pred rigolovanje da bismo dobili jedan kompaktan sloj zemljišta po dubini.
Rigolovanje je veoma važna mera i može se vršiti tokom cele godine, ali je najoptimalnije izvoditi ga krajem leta i na početku jeseni iz razloga optimalne vlažnosti zemljišta, bolje rastresitosti i adekvatne upotrebe mehanizacije. Obavlja
se specijalnim plugovima sa visokim klirensom da bi se postigla optimalna dubina. Od ove operacije postiže se plodnija zemlja, popravlja se vodno-vazdušni režim, omogućava se bolji razvoj korenovog sistema, njegovo prodiranje u dublje slojeve, intenziviraju se mikroorganizmi, deo biljnih ostataka od prethodne kulture iznosi
se na površinu i mnogo lakše se uklanja iz parcele i dr.
Pored svega ovoga veoma je važno i sama sadnja i izbor kvalitetnih, zdravih kalemova. Nakon obeležavanja sadnih mesta kopaju se jamići za sadnju. Dubina jamića treba da bude 40-50 cm, a širina 30-40 cm. Usvaki otvoreni jamić sadi se po jedan kalem. Voditi računa da spojno mesto kalema treba da bude 2-3 cm iznad zemljine
površine naslonjeno na marker koji je bio postavljen za obeležavanje mesta za sađenje. Korenov struk treba da zauzme polukosi položaj. Ukoliko se vodi računa o svim detaljima kasnije neće biti potrebne korektivne mere.

Povezano

Iz ove kategorije