Raštan (Brassica oleracea L. var. acephala), je pomalo zaboravljeno povrće, ali se polako vraća u naše vrtove.  Raštan je primitivna forma kupusa. Ne formira glavicu (acephala) jer nema ni centralni pupoljak. Najviše se gaji u Crnoj Gori i Dalmacija.

Za uspešan uzgoj zahteva slične uslove kao i kupusnjače.

 Dobro podnosi i visoke i niske temperature i često se gaji u sistemu organske proizvodnje jer ne zahteva hemijska sredstva. Optimalne temperature za rast i razvoj su 15-20 ºC. Osim što dobro podnosi visoke letnje temperature može izdržati i mraz do -10 ºC.  Najbolje zemljište za raštan je strukturno sa pH oko 7, ali uspeva i na zemljištima slabijeg kvaliteta. Može se gajiti i na većim nadmorskim visinama.

Rasad se seje krajem februara ili početkom marta, a u aprilu se sadi na stalno mesto.

Preporučuje se da pre sadnje u leje, zemljište nađubriti organskim đubrivima.

Hladne noći s blagim mrazom menjaju ukus listova, tada su ukusniji , jer zbog niskih temperature u njima dozali do skroba u šečere.

Od štetočina najviše ga napadaju kupusni  moljci, buvači, puževi i lisne vaši. Najbolja zaštita je pepeo.

Raštan je bogat vitaminima A, C, E, K i B6, vlaknima i belančevinama, stoga je odličan za jačanje imuniteta. Sadrži veliki broj minerala – gvožđe, mangan, bakar, kalcijum i kalijum. Od raštana se spremaju veoma ukusne salate i odlična variva.