Jesen je vreme kada se privode kraju poslednje pripreme za prezimljavanje pčela, ali i priprema za narednu pčelarsku sezonu. Jesen je i vreme kada se priprema druga matica kako bi se do ranih prolećnih paša osnovne zajednice razvijale uz pomoć te druge matice. Pčelarenje sa dve matice pokazalo se uspešno u pripremi zajednice za rane paše u vreme cvetanja ruzmarina, uljane repice i bagrema.
Kako se formira dvomatično društvo?
Pčelarenje sa dve matice česta je tema polemika među pčelarima posebno u Americi. Glavni pobornik ovog načina pčelarenja bio je ugledni stručnjak, profesor univerziteta u Viskonsinu i direktor pčelarskog instituta u Medisonu dr Farar. On je zapravo usavršio stari način pčelarenja kako bi se prikupilo što više meda a moguće je sprovesti ga isključivo u izuzetno jakim društvima sa najmanje 30.000 pčela.
Kako u svojoj knjizi „Pčelarenje kao profesija i hobi“ objašnjava Branko Relić druga matica se dodaje društvu šest nedelja pre glavne paše. Dvomatično društvo se formira tako što se osnovno društvo podeli u dva dela i odvoji tankom pregradom u čijoj sredini je izrez veličine 2dm kvadratna, a sve duplo zamreži mrežom sa okcima veličine 2 do 2,5 milimetara. U gornji deo se stavi nekoliko okvira sa zatvorenim leglom i mladim pčelama za koje se otvori posebno leto. Tako pripremljenom društvu narednog dana dodaje se nova, mlada i po mogućstvu oplođena matica.
Kada njeno prvo leglo bude poklopljeno pregrada se može ukloniti i na nju postaviti matična rešetka. Na ovaj način obe matice polažu jaja i društvo se brzo razvija. Sličan način primenjuje se i u položenim košnicama a između se stavlja duplo zamrežena pregrada. Nedelju dana pred početak glavne paše ukloni se starija, odnosno lošija matica i pregrada koja je razdvajala društva. Kada počne paša u gornji nastavak, odnosno medište stavi se zatvoreno leglo a u donji deo, odnosno plodište otvoreno leglo kako bi pčele čim iz gornjih okvira izađe leglo mogle deponovati med u ćelije saća oslobođene od legla. Kretanje matice se ograniči rešetkom kako bi ležala samo u donjem delu, odnosno plodištu. Ne treba zaboraviti da se društvu doda još jedan nastavak sa izgrađenim saćem. A kad dobro zamedi, dodaje se još nekoliko nastavaka sa saćem dok ostali mogu biti sa satnom osnovom.
Pčelarenje sa dve matice najčešće se koristi kao priprema za ranu pašu, a ovakva društva mogu i zimovati zajedno s tim što se zajednica sa starijom maticom stavi u donji deo, a sa mlađom u gornji deo košnice. Zajednice se odvajaju šperpločom, zamrežene su duplom žičanom mrežom i svaka zajednica ima otvorena leta na prednjoj strani košnice.
Lakša borba sa zarazom
Prednosti dvomatičnog društva je lakše prezimljavanje, jer se međusobno greju. S obzirom na prilično malu zapreminu dve nedelje pred cvetanje bagrema iz gornjeg legla se uklanja okvir sa jajima i mladim larvama na kojima je matica, kao i dva okvira sa cvetnim i mednim prahom kako bi se na taj način formirao nukleus. Prazan prostor u gornjem delu popuni se zatvorenim leglom iz donjeg društva. Nakon četiri do pet dana iz gornjeg društva se vade matičnjaci i bezmatično društvo tako ostaje do cvetanja bagrema kako bi se izbeglo rojevno stanje. Kad bagrem zamedi leglo se prebacuje iz čitavog plodišta (oba dela) u nukleus ostavljajući u „malom plodištu“ maticu, dva rama hrane, dva rama sa satnim osnovama i po jedan ram otvorenog legla i izvučenog saća. Tu će matica moći neometano da zaleže podstičući čitavu brojnu armiju radilica i ne pomišljajući na rojenje. Drugi odeljak se, takođe, oslobađa preostalog legla koje će dobro doći nukleusu, a prostor se ispunjava izgrađenim saćem i ponekim ramom sa satnom osnovom. Po završenom medobranju u oba odeljka treba ponovo uspostaviti samostalna društva sada sa mladim maticama.
Pčelarenje sa dvomatičnim društvom pokazalo se kao spas u zajednicama u kojima se zapati varoa. U zavisnosti od stepena zaraženosti deo legla može biti oštećen zbog infekcije što za posledicu ima rađanje pčela bez krila i nogu, ne mogu da obavljaju svoje dužnosti i brzo uginu. U takvim situacijama zajednice sa jednom maticom se teško razvijaju, pa nema ni govora o maksimalnoj iskorišćenosti paše i stvaranju viškova meda. Pčelarenjem sa dve matice ovi gubici se brzo nadoknade. Prednost ovog načina pčelarenja je ne samo u većoj količini meda, već se u jesen kada dolazi do opadanja snage društva, ovakve zajednice mogu spajati tako da u zimu uđu veoma snažne.
