Ljubičasti krumpir pojavio se na policama trgovina ne tako davno, ali već je stekao popularnost. Povrće se razlikuje po boji kore i gomolja samog – duboko ljubičastom, u nekim slučajevima doseže crnu. Doneta kultura u Južnoj Americi.
Predrasuda je da je reč o nekom ukrštanju biljaka ili GMO proizvodnji. Zapravo plavo-ljubičasta boja ove biljke nije ništa drugo do uticaj pigmenta antocijanina, koji se inače nalazi u biljkama poput borovnice, kupine, brusnice, u crvenom kupusu, grožđu, ribizlama… Termičkom obradom boja se ne gubi, pa je zato zanimljiv detalj u tanjiru, pored toga što je ovaj krompir izuzetno hranljiv.
Kultura pripada porodici bindweed. Ljubičasti krompir ima još nekoliko naziva: „Francuski krompir s plavim tartufima“, „Crna žena“, „Kineski tartuf“. Dužina gomolja je otprilike 10 centimetara. Težina dostiže 70 grama.
Veoma je pogodan za organski uzgoj i odlicno uspeva kod nas. Seje se od kraja februara do pocetka aprila.Uz dobar uzgoj od 1 kg možete imati i do 12 kg krompira.Primerci koji su najpogodniji za sejanje se veličine šljive,naravno mogu i krupniji. Seje se na 30 cm jedan od drugog a 70 cm izmedu redova. Naravno od ove sorte svake godine možete ostavljati svoje seme za trajnu reprodukciju,samo pazite da ga nesejete blizu običnog krompira da se neizmelezi, odaljite bar na nekih 50 metara za svaki slucaj.
Kako tvrde srpski uzgajivači u potkopaničkom kraju prinos ljubičastog krompira je odličan, čak i bolji u odnosu na neke druge bele i crvene sorte.
Kada je u pitanju uzgoj ljubičasti krompir ne zahteva posebnu negu u odnosu na svog običnog rođaka. Proklijalo seme sadi se na njivi u maju, a potom okopava, zaliva i zagrće kao i svaki drugi krompir. Prednost je što je otporniji na bolesti, pa je idealan za organski uzgoj. Zreo krompir se vadi u avgustu i,u zavisnosti od sorte najčešće daje tri do četiri kilograma ploda koji dugo zadržava svežinu zahvaljujući debljoj kori. Po ukusu podseća na običan krompir uz blagi orašast ukus i bogatu kremastu strukturu. U zavisnosti od sorte plod može biti manji do 70 grama sa svetlo ljubičastom korom i mesom do krupnijih plodova sorte „Jorgovan“ koju su razvili ruski uzgajivači. U pitanju je vrlo popularna gurmanska sorta koja se kuva meko i ne gubi oblik prilikom pripreme. Ljubičasti krompir je uglavnom duguljastog oblika, meso je intenzivne ljubičaste boje, kora je nešto tamnija i boju zadržava i nakon termičke obrade. Razlog za to je visoka koncentracija antocijanina koji sadrži visok antioksidativni efekat i utiče na normalizuju metaboličkih procesa u organizmu.
Lečenje gojaznosti i povezanih zdravstvenih stanja, kao što je dijabetes tipa 2 i bolesti srca uzrokuju velike troškove svake godine. Ova pojava je posebno zahvatila zapadne, razvijene zemlje sveta. Stoga britanska zdravstvena organizacija preporučuje konzumiranje min. 80 grama porcije voća i povrća na dan kako bi se uticalo na smanjenje broja gojaznih osoba i sa gojaznošću povezanih bolesti – bez korišćenja farmaceutskih sredstava i terapije lekovima.