Svaki ozbiljan stočar bi trebalo da se bavi i selekcijom. Ona je neophodna zbog dobijanja zdravog i kvalitetnog potomstva, a to je moguće samo uz kvalitetno matičenje i odgovoran rad na svim nivoima. Uz to, umatičene životinje su prepoznate od strane države i one dobijaju podsticaje uz pomoć kojih može da se unapredi genetski sastav stada. Sve su ovo bili razlozi da se matičenjem stoke detaljnije zabavimo i porazgovaramo sa se dipl.ing. poljoprivrede Gabrijelom Hruškar iz osnovne odgajivačke organizacije „Farmer Konsalting“ iz Boljevaca.

 

• Zašto bi ljudi trebalo da se odlučuju da matiče svoju stoku, kakve im to pogodnosti donosi?

„Kada se priča o matičenju stoke prvo na šta farmeri pomisle jeste subvencija. Međutim, subvencija koju farmeri dobijaju nije socijalna kategorija, taj novac se daje za kvalitetna priplodna grla, odnosno za grla koja moraju da ispune određene uslove u pogledu eksterijera i proizvodnje, zatim u pogledu uslova držanja, ishrane i nege.

Ljudi bi trebali da se odluče za matičenje stoke pre svega da bi uz stručnu podršku i savete Osnovne, Regionalne i Glavne odgajivačke organizacije došli do što produktivnijih grla, što znači grla koja daju više mleka, mesa, vune… kako bi proizvodnja mogla da im bude isplativa i bez subvencija. Subvencije za kvalitetna priplodna grla se i daju za genetsko unapređenje stočarstva. Smisao je dobiti potomstvo bolje od roditelja.“

 

• Da li postoji kriterijum kada je reč o kvalitetu prvobitnog stada za one koji se prvi put odlučuju na ovaj korak? Kakvo stado dolazi u obzir da bi se počelo sa procedurom matičenja?

„Matiči se samo čista rasa. Melezi ne dolaze u obzir. Najpre bi životinje trebalo da pogledaju ovlašćeni selekcioneri i ustanove da li pripadaju rasi ili tipu odgovarajuće životinjske vrste. Ukoliko pripadaju, potreban je pedigrirani mužjak te rase, ili da se ženske jedinke osemenjavaju veštačkim semenom mužjaka odgovarajuće rase.”

 

• Koji je prvi korak koji stočari treba da urade? Kome da se obrate?

„Stočari koji žele da počnu sa matičenjem stoke treba da se obrate Osnovnoj odgajivačkoj organizaciji, koja vodi najveći deo poslova. Ukoliko ne znaju za nju ili nemaju u blizini Osnovnu odgajivačku organizaciju, onda ljudi treba da se obrate Regionalnoj odgajivačkoj organizaciji (ROO). Poslednji nivo matičenja preuzima Glavna odgajivačka služba.“

 

• Šta im je konkretno potrebno od dokumentacije i gde mogu da je nabave? 

„Moraju da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo (BPG) i Veterinarski broj (HID) koji je prijavljen u Trezoru. Sve životinje moraju biti obeležene ušnom markicom.

Farmeri koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i HD i imaju prijavljene životinje u Trezoru potpisuju trojni ugovor sa Osnovnom i Regionalnom odgajivačkom organizacijom i Prijavu odgajivača za Glavnu odgajivačku organizaciju. Zatim se radi nulta smotra i odabiraju priplodna grla.

Kod matičenja krava moraju da poseduju potvrde za veštačko osemenjavanje i u roku od 7 dana moraju da prijavljuju svako rođeno tele veterinaru.

Kod matičenja ovaca i koza najbolje je da počnu sa matičenjem u maju kako bi imali vremena da nabave kvalitetnog priplodnog ovna/jarca.“

 

• Ko, kada i kako kontroliše njihov put ka umatičenim kvalitetnim grlima?

„Rad na umatičenim grlima kontrolišu Osnovna, Regionalna i Glavna odgajivačka organizacija i Inspektorat Ministarva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.“

• Da li je ovaj put isti za goveda, ovce i koze? Postoje li neke specifičnosti?

„Pre svega moram da napomenem da postoje dve Glavne odgajivačke organizacije i sistem rada se razlikuje u zavisnosti od Glavnog odgajivačkog programa.

* Glavna odgajivačka organizacija za teritoriju Vojvodine je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

– Krave: Unuka nulte krave je umatičeno grlo.

– Ovce i koze: Ćerka nulte ovce i koze dobija RB broj, a ćerke grla sa RB brojevima dobijaju HB brojeve

* Glavna odgajivačka organizacija za teritoriju Srbije je Institut za stočarstvo Zemun.

– Krave: Ćerka nulte krave je umatičeno grlo pod uslovom da se dokaže poreklo nulte krave (pasoš i potvrda osemenjavanja i da grlo nije starije od 5 godina).

– Ovce i koze: Unuka nulte ovce i koze je umatičeno grlo.“

 

• Šta biste još izdvojili od detalja na koje bi ljudi trebalo da obrate pažnju?

„Za sve se podrazumeva da farmeri imaju potvrde za veštačko osemenjavanje kod krava i da redovno prijavljuju sve promene na farmi Osnovnoj odgajivačkoj organizaciji.

Kod ovaca i koza neophodno je da farmeri imaju ovna/jarca sa pedigreom.

Sve životinje moraju da budu pod redovnom kontrolom, tj. svake godine na smotri, počev kod goveda od 12 meseci, a kod ovaca i koza sa 6 meseci.

Svaka kupovina i prodaja grla mora da se prijavi u roku od 14 dana, kako bi se blagovremeno predali zahtevi za izradu pedigrea.

Ne dolazi u obzir meleženje ili ukrštanje u srodstvu.“

 

• Koji su mogući problemi i kako iz zaobići?

„Jedan od problema je to što ljudi kupe umatičena grla, a da prethodno nemaju potpisan trojni ugovor sa odgajivačkim organizacijama. Tako prođe nekada i više od godinu dana pa grla nemaju smotre i nalaze se u prekidu kontrole.

Kupovina ovnova i jarčeva bez kontrole Osnovne odgajivačke organizacije može dovesti do kupovine grla koja su u srodstvu.

Farmeri trebaju da obrate pažnju na semena kojim osemenjavaju krave. Sada se pojavljuju semena bikova koji su se koristili pre 10 i više godina, a tako ne možemo ostvariti genetski napredak.“

 

• Kakvo je interesovanje ljudi za sada?

„Interesovanje ljudi je veliko, ali pre svega zbog pogrešnog razloga tj. subvencija. Mnogo više novca mogu zaraditi ukoliko prihvate našu pomoć i savete u vezi ishrane, držanja i nege.“

 

• Ima li ove godine nekih izmena u odnosu na prethodne kada je reč o zakonodavstvu koje se odnosi na matičenje stoke?

„Trebalo je da bude, ali će novi Pravilnik važiti tek od sledeće godine.“

 

• Zašto je potrebno da postoje Osnovne odgajivačke organizacije?

„Osnovne, regionalne i glavne odgajivačke organizacije su u prethodnih 12 godina pomogle farmerima da povećaju produktivnost grla, što se jasno vidi u tome da se broj stoke smanjio (pre svega u govedarstvu zbog niske cene mleka), ali se ukupna proizvodnja povećala.

Sistem matičenja u našoj zemlji je prilagođen našim farmerima (malo je onih koji imaju fakultete) i Osnovne odgajivačke organizacije su im ne samo službe za matičenje stoke, već smo im i savetodavne službe, i pravnici i ekonomisti…. Mi kao i oni nemamo nedelje, praznike, letovanja, zimovanja.

Ukoliko bi se ukinuo sistem matičenja, usled nekontrolisanog ukrštanja vratili bi se vrlo brzo 12 godina unazad.“