Koliko je gajenje dunje zahtevno i šta treba znati

Dejan Stambolić iz Ražnja, proizvođač dunje
Dejan Stambolić iz Ražnja, proizvođač dunje

Bez obzira da li dunje uzgajate kao hobi ili na veliko na plantaži, isplati se jer ne zahteva veliki trud. Ono što je potrebno je dobra priprema zemljišta, ali i vreme, jer se prvi rod dobija posle pet godina, kažu voćari.  Ulaganja po hektaru za započinjanje proizvodnje je oko 5.000 evra, koliko je potrebno za nabavku sadnica i pripremu zemljišta, koja je zapravo najskuplja.

Iako je posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća.

Kada zasadite drvo, potrebno je pet godina da biste dobili rod, a svake godine taj rod je veći. Dunja traži dobro zemljište, najbolje uspeva na rastresitim i dubokim zemljištima, ne podnosi vlagu, ali zato dobro podnosi sušu. Ove godine, kao i prošle, rodilo je dobro, a od samo jednog stabla dobija se oko 30 do 40 kilograma voća .

Intenzivna proizvodnja dunje zasniva se pre svega na primeni svih mera koje mogu smanjiti potencijal bakteriozne plamenjače u voćnjacima: upotreba zdravog sadnog materijala, smanjenje bujnosti stabala (smanjivanjem doza azotnih đubriva i količinom vode u zasadima koji se zalivaju) i povećanjem imuniteta stabala dunje. Osim problema bakteriozne plamenjače pri podizanju zasada treba obratiti pažnju i na sve činioce koji direktno ili indirektno utiču na rast i rodnost voćaka.

Savremene zasade treba podizati na zemljištima koja su predhodno kultivisana. Potrebno je da se zemljište prvo očisti od šiblja, dugogodišnjeg korova, raznih žila i da se poravna teren, kako bi se olakšala obrada i sprečilo zadržavanje u depresijama. Na parcelama na kojima se želi podići voćnjak mogu se godinu dana pred sadnju gajiti ratarske kulture, koje ranije stižu, kako bi se zasejale neke leguminoze, jer one brzo rastu i mogu biti zaorane prilikom rigolovanja. Pre rigolovanja potrebno je uraditi fizičku i hemijsku analizu zemljišta. Prilikom popravke zemljišta u slučaju nedostatka stajnjaka, što je čest slučaj, može se koristiti zelenišno đubrivo. Po sleganju zemljišta, ako se sadi u jesen, treba uraditi finu pripremu zemljišta. Ako je ipak reč o prolećnoj sadnji, fina priprema zemljišta se izvodi u toku februara ili početkom marta.

Konkretno sadnja dunje u razmeri 2,5m u redu i 4m između redova sa prosečnom gustinom od oko 1000 komada po hektaru, garantuje,rod od oko 10.000kg u četvrtoj vegetaciji odnosno pun rod od oko 25000kg do 30000kg u petoj godini. Postoji i opcija sadnje od 2x4m koja daje 1200 stabala po 1ha i prinose od oko 35000kg do 40000kg po 1 ha. Ova gustina sadnje se preporučuje za plodnija zemljišta. Ove dimenzije su kopaktibilne sa svim domaćim i stranim markama voćarskih traktora. Postoji i super gusti sistem od 3x2m za ručne kultivatore i male traktore sa oko 1.600 sadnica na 1 ha i prinosom od oko 48. 000 kg po 1 ha.

Ilustracija: Dunje, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Dunje, foto: Svetlana Kovačević

Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA  dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima).   Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.

Povezano