Odličan dodatak jelima i kolačima

Ilustracija: fizalis, foto: pixabay
Ilustracija: fizalis, foto: pixabay

Peruanska jagoda (Physalis peruviana), fizalis, fisalis, ljoskavac, sve su to nazivi za bliskog srodnika paradajza, koji dolazi iz Južne Amerike. Poljoprivrednici iz Južne Amerike Fizalis gaje kao povrće, a verovatno ne znate da se odomaćio i kod nas. Poslednjih godina uzgaja se u Vojvodini, na manjim parcelama, a poklapa se sa sezonom paprike. Fizalis pripada porodici Solanaceae, u kojoj su takođe paradajz i krompir.

Može se direktno posejati ili putem rasađivanja, a to treba da se obavi kada biljka dostigne 30-35 dana. Semenke klijaju na temperaturi od 10 – 12 stepeni. Od 6 do 10 dana nakon što se poseje, nišu i prve sadnice. Biljka može izdržati temperaturu do -2 stepena, ali kada je ona -3 ili -4, potrebno je da se pokrije. Biljka dostiže visinu do 40 m.

Fizalis cveta od proleća do jeseni. Zavisno od vrste, cvetovi su žuti, beli ili ljubičasti, koji prvo formiraju zelene „lampione“. Tokom zrenja postaju žuti, pa zatim narandžasti. Najukusniji su krajem jeseni, u novembru. Ubrani mogu dugo da stoje.

Ovo povrće retko napadaju bolesti i štetočine, a protiv njih može se upotrebiti pripravak od koprive ili da uz fizalis bude posađen luk i beli luk. Vrlo je pogodna za uzgoj u zaštićenom prostoru i podnosi temperature do 0 °C. Sadi se u rano proleće, radi ranijeg cvetanja i obilnijeg roda. Negu useva čine dva do tri međuredne obrade, zalivanje, prihranjivanje u fazi cvetanja NPK đubrivima, a posle prve berbe folijarno. Prinos varira zavisno od vrste i uslova gajenja, pa može biti 15-50t/ha.

Konzumira se u svežem stanju i kao dodatak jelima i kolačima. Peruanska jagoda je omiljeno voće latinsko-američke kuhinje, a koristi se za pripremu soseva koji se poslužuje uz tortilje ili zelene čili papričice pržene u testu. Ukoliko se konzumira svež plod, ne preporučuje se da se pojede više od 6 odjednom.

Povezano