Pirotski kraj oduvek je bio poznat po uzgoju kvalitetnih ovaca. Zvonimir Ristić iz sela Rasnica pored Pirota, napravio je iskorak i 2018. započeo organski uzgoj ovaca. Na sopstvenom imanju po principima organske proizvodnje uzgaja i lucerku, ovas i kukuruz,  potreban za ishranu stoke. Ristić se prijavio na konkurs NLB Kombank organik nadajući se da će, ukoliko dobije sredstva, rešiti gorući problem kupovine rasturača stajnjaka, koji bi mu umnogome olakšao posao.

Porodična tradicija

Zvonimir Ristić potiče iz duge loze ovčara u pirotskom kraju. Uzgojem ovaca tradicionalno su se bavili njegov pradeda, pa deda, otac i on sam. Ima stado od 200 umatičenih grla svrljiške rase ovaca i jaganjaca.

–  Odrastao sam uz ovce i imao sam manje stado od 60 ovaca,  radio sam više od 28 godina, kao radnik obezbeđenja,  ali sam kao tehnološki višak ostao bez posla. Tada sam rešio da se u potpunosti posvetim ovčarstvu. I nisam pogrešio – započinje svoju priču Ristić.

Stado je vremenom raslo pa je sa 60 došlo do 100 grla, pa do 150 i sada već ima prilično veliko stado sa više od 200 grla. Od 2018. u potpunosti se prebacio na organsko stočarstvo.

– Proizvodimo organsko ovčje mleko, janjad, prodajemo umatičene jaganjce, vunu. Nažalost, interesovanje za vunu je palo poslednjih pet, šest godina pa je  uglavnom skladištimo, jer niko neće da je kupi. Mleko predajemo mlekarskoj školi u Pirotu pošto su oni registrovali otkup mleka za proizvodnju organskog sira i  kačkavalja. Cena mleka je oko 100 dinara plus premija pa izađe oko 110 dinara po litri  – dodaje naš sagovornik.

Opisujući kako izgleda jedan njegov radni dan Ristić ne krije da je teško, ali svaki posao pa i ovaj je lakši kada radite ono što volite.

– Moj radni dan počinje u pet ujutru kad ustanem, popijem kafu i sa radnikom odlazim u staju da se pomuzu ovce. Muža u proseku traje između sat i po i dva u zavisnosti od broja ovaca koje su u tom trenutku u laktaciji. Potom se ovce isteruju na pašu, dok žene u porodici ostaju da predaju mleko. Nakon što smo ovce odveli na pašnjak ja se vraćam kući, odlazim na njivu, čistim stajnjak,  dok radnik sa ovcama ostaje na paši do mraka. Po povratku ponovo sledi muža. U proseku jedna ovca daje oko 700 grama mleka dnevno. Najviše mleka daju u periodu od početka aprila do kraja septembra. Tada bude i 100 litara mleka dnevno, kasnije se to umanji. Sve zavisi od broja mlečnih grla jer ne jagnje sve ovce u isto vreme, neke ranije neke kasnije – slikovito opisuje Ristić.

Predaha nema ni zimi, jer već od 15. decembra počinje jagnjenje. Ipak on se ne žali i kaže da se uzgoj ovaca itekako isplati.

– Posao se isplati, mi smo poslovna zadruga i mislim da drugi posao ne bih ni voleo da radim u životu. Ima mnogo posla, ali navikao sam i ništa mi nije teško. Najveći problem je naći dobrog radnika jer niko neće da radi. Ozbiljnu glavobolju nam zadaju i vukovi, zbog kojih trpimo veliku štetu koju ne pokriva osiguranje – iskren je naš sagovornik.

 

Podrška države i porodice

Ipak sve ovo, kako priznaje Ristić, ne bi postigao da nema podršku porodice i države koja kroz subvencije pomaže ovčare.

– Država daje subvencije od 9.800 dinara za svako umatičeno grlo. Osim toga dobijamo i po 2.800 dinara za svako jagnje koje prodamo klanici. Pošto kod nas još uvek ne postoji organska klanica faktički se prodaja mojih jaganjaca ne razlikuje u odnosu na one koji nisu uzgajani po organskim principima. Imam izuzetnu saradnju sa lokalnom klanicom u Pirotu. Korona nas je malo vratila unazad i pala je cena žive stoke, pa i jaganjaca. Nekada sam prodavao i po 300 dinara po kilogrami žive vage, a sada je to oko 240 dinara. Ali, kad tome dodam i 2.800 dinara po svakom prodatom grlu subvencija države bude dobro, ne žalim se – rekao je Ristić i dodao da nema problema prilikom plasmana svoje robe.

Tržište postoji, a za kvalitetnu robu uvek ima kupaca.

Iako je podrška države dobro došla, on ne zaboravlja da posebno naglasi da mu je najveća potpora porodica bez koje ne bi mogao da postigne sve i sam.

– Ja sam nosilac domaćinstva i najviše radim, ali ipak porodica stoji iza mene i pomažu  ako me trenutno nema, ako sam na njivi, ako sam otišao po seno. Ne može čovek sam ništa, ako nema podršku porodice, teško će uspeti  – iskren je on.

Da bi u potpunosti zaokružio organski uzgoj stoke Ristić na sopstvenoj njivi uzgaja ovas, lucerku i kukuruz, naravno po principima organske proizvodnje.

– Ovce najviše jedu seno, lucerku, za njih najviše proizvodimo ovas koji je hrana broj jedan za naše ovce i po malo kukuruza – rekao je Ristić koji za đubrenje njiva koristi stajnjak od ovaca koje se hrane organskom hranom.

E tu nastaje za njega trenutno najveći problem.