Kada je pravo vreme za rezidbu vinove loze

Ilustracija: rezidba vinove loze, foto: agrosmart
Ilustracija: rezidba vinove loze, foto: agrosmart

Osnovni cilj i zadatak zimske rezidbe vinove loze je obezbeđivanje planiranog prinosa i kvaliteta grožđa. Takođe, stvara se i održava odgovarajući uzgojni oblik i odbacuju se suvi delovi čokota.  Zimska rezidba doprinosi uspostavljanju povoljnog odnosa između rasta i razvića pojedinih organa vinove loze.

Duga i mešovita rezidba se primenjuje kod sorti čija su donja okca slabije rodnosti, a to je slučaj sa većinom zapadno – evropskih sorti. U godinama sa manje padavina tokom proleća i leta, rodna okca smeštena su bliže osnovi lastara i treba primeniti kraću rezidbu. U  kišnim godinama rodna okca se razvijaju dalje od osnove, pa treba primijeniti nešto dužu rezidbu.

U zavisnosti od bioloških osobina gajenih sorti, uzgojnog oblika i potrebnog stepena opterećenja čokota rodnim okcima, primenjuje se kratka, duga ili mešovita rezidba.

Kratka rezidba podrazumeva prekraćivanje jednogodišnjih lastara na kondire od 2 do 5 okaca, a mešovita prekraćivanje zrelih lastara, ali na lukove od 6 i više okaca i kratke kondire na 2 okca za zamenu.

Kratka rezidba se primenjuje kod sorti gde su donja okca veoma rodna, zbog toga se kod njih ostavljaju samo kratki kondiri. Na kondire se režu isključivo stone sorte da bi dobili krupnije i lepše grozdove.

Duga rezidba je kada se na čokotu ostavljaju samo lukovi, primenjujnj se u toplijim područjima na uzgojnom oblicima visokog stabla. Mešovita rezidba se primenjuje kod sorata za kvalitetna i visokokvalitetna vina. Zbog toga se na čokotu ostavljaju i kondiri i lukovi. Ova rezidba se primenjuje kod sorti čija su i donja okca rodna, ali zbog toga što razvijaju sitne grozdove zbog postizanja adekvatnog prinosa ostavljaju se lukovi kao nosioci rodnosti,a kondiri služe za zamenu rodnog drveta.

Izbor lastara za rezidbu: Izbor se vrši na osnovu njihovog položaja na čokotu, razvijenosti i zrelosti. Za lukove i kondire se biraju lastari koji zauzimaju dobru poziciju na čokotu, da su zdravi, dobro sazreli i da su postigli određene sortne karakteristike‐ dužinu, debljinu, izgled i obojenost.

Najbolje je ostaviti lastare srednje debljine sa izraženim sortnim karakteristikama. Zato kada ulazite u vinograd da režete naoružajte se znanjem, jer sa tom agrotehničkom merom planirate Vaš prinos i kvalitet roda za nekoliko godina.

Rezidba jednogodišnjeg lastara se obavlja tako da se on oreže 1 do 2 cm iznad okca, i to ukoso na suprotnu stranu od okca. Na taj način se sprečava curenje vode i soka od suzenja po okcu, koji bi se zbog toga mogao smrznuti ili istrunuti.

Kod vinove loze rodni je samo jednogodišnji dobro dozreli lastar, koji raste iz dvogodišnjeg lastara. To je razlog zbog kog nam je potreban reznik. Zašto luk mora biti iznad reznika? Kod loze je izražena pojava „polariteta“, što znači da uvek viša tačka po položaju, ili udaljenija, dobija više hraniva. Zbog toga je logično da luk sa 8-10 pupoljaka mora dobiti više hraniva od reznika sa dva ili tri pupoljka.

Sam postupak rezidbe nema nikakav uticaj na mogućnost da vinograd ili čokot lakše izmrzne. Reč je, zapravo, samo o činjenici da li će ono što je ostavljeno za luk i reznik izmrznuti, ako nakon obavljene rezidbe dođu niske temperature od preko -15°C do -20 °C.

Kod nas su zastupljena uglavnom dva uzgojna oblika.

Kordunica (Cordon), preporučuje se za sorte koje zahtevaju kratku rezidbu, odnosno za one sorte koje imaju donja okca visoke rodnosti. Kordunica je uzgojni oblik koji se sastoji od  stabla , jednog ili dva kraka na kojima su raspoređeni rodni čvorovi, u kojima se vrši rezidba na kondire. U svakom rodnom čvoru se ostavlja po jedan ili dva kondira od po 2-3 okca.

Gijov uzgoj (Guyot), sastoji se od luka i kondira. Prošlogodišnji luk koji je done rod se uklanja do osnove, a sa prošlogodišnjeg kondira donji lastar režemo na kondir od 2 okca, a lastar koji je u višem položaju režemo na luk 8-12 okaca, koji kasnije vežemo za žicu.

Rezidbu treba obaviti u periodu potpunog mirovanja vinove loze. Istraživanja su pokazala da rezidba izvedena neposredno posle opadanja lišća ili neposredno pre kretanja vegetacije utiče na kasnije sazrijevanje grožđa, kao i slabiji porast lastara. Postoje sorte, koje su manje ili više osetljive na niske zimske temperature. Većina sorata, koje rano dozrevaju (muskat otonel, traminac, sovinjon), ranije počinju s aktivnošću dozrevanja drveta i ulaska u zimski period, pa su time i manje osetljive na niske zimske temperature. Sorte, koje kasno dozrevaju, poput moslavca i graševine, naročito u kasnim godinama, kada se grožđe bralo krajem oktobra, mogu da imaju nedovoljno dozreli lastar, te je tada bolje odložiti početak rezidbe sve dok ne prođu niske zimske temperature i ne utvrdi se procenat mogućeg izmrzavanja.

Obavezno treba rezati sa oštrim i dezinfikovanim čistim makazama, pod pravilnim uglom, koji uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Pored toga, obavezno je primeniti mere borbe protiv korova. U mladim vinogradima je preporuka da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske. U mladim vinogradima je prosto zabranjeno koristiti herbicide i to do treće godine uzrasta, kako bi se izbegla oštećenja koje bilo koje hemijsko sredstvo može naneti listovima vinove loze.

U prvim nedeljama kad je primetno kretanje vegetacije, kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, ni mehaničku pa iako bude više padavina, jer su sve sadnice na tržištu sertifikovane i zdravstveno bezbedne.

 

Povezano