Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodica leptirnjača (Fabaceae syn. Legumiosae). Sadrži belančevine (legumin, legumelin, vicilin, trigonelin i dr.), šećer, skrob, lecitin i dr. Veća količina lecitina nalazi se u sortama sa naboranim zrnom a u njima se hlorofil duže čuva, pa su zrela zrna ovih sorata izrazito zelene boje.
Graškov koren je vretenast, prodire duboko u zemljište do 120 cm, dobro je razgranat. Usisna moć korena je velika. Visina stabla zavisi od sorte a može biti od 30-200 cm. List je parno perast, sa 1-3 para liski. Vrh lista završava viticom koja pomaže biljci da se prihvata za oslonac. Cvetovi su leptirasti, bele boje pa više njih izbija iz pazuha lista. Mahune su različitog oblika, dužine i širine, a isto tako i raznih kombinacija boja. U mahunama se nalazi različit broj zrna što zavisi od sorti.
Kao izuzetan prehrambeni proizvod, konzumni grašak je značajan kako za industrijsku tako i za primarnu proizvodnju. Potpuno mehanizovana proizvodnja, kratak vegetacioni period i mogućnost postrne setve, kao i stalna tražnja na domaćem i svetskom tržištu, čini ovu biljku veoma atraktivnom povrtarskom kulturom. U našim agroekološkim uslovima može se ostvariti prinos od 6–8 t/ha zrna visokog kvaliteta. Intenzivnu proizvodnju graška remeti veći broj patogena i štetočina.
Grašak parazitira oko 20 vrsta fitopatogenih gljiva. Jedna od najznačajnijih je Peronospora viciae, prouzrokovač plamenjače. Ovaj patogen prisutan je gotovo u svim regionima gde se grašak gaji, a posebno velike štete pričinjava u uslovima humidne i prohladne klime. Ovaj patogen prouzrokuje dva tipa simptoma na grašku. Sejanci i mlade biljke mogu biti zaraženi sistemično, nakon čeka se zavijaju zakržljale biljke. Ovaj tip zaraze obično pruzrokuju oospore iz zemljišta. Lokalni simptomi na listu, viticama i mahunama javljaju se kao posledica širenja infekcije konidijama. Imajući u vidu da proizvodnja graška zahteva intenzivno navodnjavanje useva, može se smatrati da su uslovi za razvoj oboljenja gotovo uvek obezbeđeni, što nameće potrebu njegovog suzbijanja. Jedina efikasna mera suzbijanja prourokovača plamenjače graška je primena fungicida. U Italiji primena kombinacije cimoksanil+bakar-hidroksid dala je najbolje rezultate u suzbijanju P. viciae na grašku, dok neki autori ističu da se najbolji rezultati postižu primenom metalaksila. Nakon višegodišnje upotrebe metalaksila u Australiji i Novom Zelandu registrovana je pojava rezistentnosti P. viciae na metalaksil. U našim agroekološkim uslovima, preporučuje se primen kombinacije fungicida metalaksil-M+hlorotalonil, metalaksil+mankozeb i fosetil-aluminijum.
