Koliko varnica toliko parica

Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan Božićnog posta. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.

Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.

Na Badnji dan, prema verovanjima, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.

Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan seče i donosi pred kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Ako živite u gradu umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su „kao Božić i Badnji dan“. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Večera je posna, najčešće se sprema prebranac, sveža ili sušena riba, kao i druga posna jela.

Pasulj je jelo koje se sprema za duše pokojnika, dok se riba simbolično vezuje za Isusa Hrista. Običaj je da se rakija ili vino ne smeju popiti do kraja kao i da čaša i flaša sa pićem ne smeju stajati prazni na stolu. Na stolu za kojim se večera, pored posne trpeze, stoji i korpa u kojoj je poređano voće kao i dezertni tanjir sa suvim šljivama, smokvama, orasima, bademima i slično.

Ako je na Badnji dan oblačno, veruje se da će biti rodna godina.

Na Badnji dan i na Božić vatru na ognjištu ne treba raspirivati duvanjem, već granama lišća kako vetar ne bi otresao pšenicu i kako se stoka ne bi nadimala od trave.

 

Povezano