Sorte i podloge dunje

Ilustracija: dunja, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: dunja, foto: Domaćinska kuća

U Pomoravlju je  čest slučaj da prednje dvorište kuća krasi pojedinačno stablo dunje. Iako je ova voćka veoma tražena na tržištu, pre svega za proizvodnju rakije, dunja je slabo zastupljena u voćarstvu Srbije ( po popisu iz 2012 svega na 1 631 hektar). Međutim, i tako male površine dovoljne su da Srbija uz Španiju bude vodeća zemlja u Evropi po površinama pod dunjom. Najveći proizvođač dunje u svetu je  Turska, koja proizvede oko 121 000 tona, a sledi je Kina sa 111 000 tona. Prinosi ove voćne vrste variraju u Srbiji pa se pamti 2002 godina kada je prinos bio svega 9 000 tona, ali i 2013. godina kada je proizvedeno preko 17 000 tona.

U poslednjih desetak godina u Pomoravskom okrugu vlada veliko interesovanje za podizanje zasada dunje, tako da su ukupne površine i prinos uvećani.

Dunja zahteva propusna zemljišta, umereno vlažna i bogata hranjivim materijama, a ne podnosi teška i zabarena zemljišta. Najbolje rezultate daje u rejonima gde se sa uspehom gaji vinova loza.

Na zvaničnoj sortnoj listi Srbije nalaze se sorte „berecki“, „šampion“, „leskovačka“, „pazardžijska“, „trijumf“, „vranjska-dunjac“ i „moravica“. Leskovačka dunja je najzastupljenija sorta kod nas i ima izuzetne karakteristike za preradu.

Pojedine bugarske sorte pokazuju dobre karakteristike i verovatno će biti upisane na sortnu listu. Tu se pre svega misli na „asenicu“ koja je srednje rana, samooplodna sorta, mase ploda oko 350 grama, s mekanim mesom i velikim randmanom, visoke rodnosti, i na „Hemus“ koja je srednje pozna sorta, krupnoće ploda oko 280 grama, neravne pokožice, samooplodna i veoma rodna.

Vranjska dunja je stara poznata sorta ranog vremena zrenja i vrlo krupnog ploda preko 350 grama, izduženog kruškastog oblika

Trijumf je samooplodna sorta, vrlo rodna, pogodna za preradu

Na zvaničnoj sortnoj listi podloga za dunju u Srbiji su: dunja MA, dunja, glog, mušmula, „provansalska BA 29, dunja adams i dr.

Povezano