Matica predstavlja stub pčelinjeg društva. Narodi zapadne Evrope i Amerike je nazivaju kraljicom pčela (Queen bee), ali bi ovaj naziv mogao uputiti na pogrešno shvatanje uloge matice jer bi po tome matica bila vladarka društva. Stari Sloveni su tačnije odredili ulogu matice u pčelinjem društvu nazvavši je majkom, matkom ili maticom. Naime, pčelinje društvo nema u matici nekog vođu i gospodara, već majku, po prirodi osposobljenu da nosi jaja i tako održava život vrste. Ona ima zadatak da nosi jaja i luči matičnu supstancu kojom se društvo drži u celini i tesnoj povezanosti. Dakle matica je majka svih članova pčelinjeg društva i od nje pčele nasleđuju sva spoljašnja obeležja i radne osobine (boju prstenova na zatku, dužinu jezika, mirnoću, predanost sakupljanju polena i nektara, otpornost prema bolestima i mnoge druge osobine ). Zato ne čudi što se u mnogim pčelarskim knjigama naziva „dušom celog pčelinjeg društva”. Samo najbolja matica može da da najbolje društvo i obrnuto, jer kvalitet pčelinjeg društva zavisi od kvaliteta njegove matice. To samoj selekciji, proizvodnji i uzgoju matica daje izuzetno veliki značaj kao osnovnom preduslovu da se dođe do dobrih društava i dobrog pčelinjaka.

Matica predstavlja jedinu potpuno reproduktivno sposobnu ženku u pčelinjem društvu. Ona polaže dve vrste jaja
– oplođena (diploidna) iz kojih se razvijaju pčele radilice ili po potrebi buduće ćerke matice
– neoplođena (haploidna) iz kojih se razvijaju trutovi.

Početak polaganja jaja u našim klimatskim uslovima je obično u januaru, a prestanak u oktobru mesecu. U toku 24 časa mlada matica može položiti 1500-2000 jaja, pri čemu je vrhunac obično krajem maja. Matica može živeti i do 7 pa i više godina, ali je opšte prihvaćen stav da maticu treba zamenjivati u skladu sa njenom istrošenošću. Tako ona daje najbolje leglo prve i početkom druge godine života, a već krajem druge godine, zbog smanjene količine sperme, njena sposobnost polaganja jaja znatno opada. U skladu s tim u savremenom pčelarenju preporučuje se zamena matice svake odnosno svake druge godine.

Matica se razlikuje od ostalih članova društva i po fizičkom izgledu. Znatno je veća od radilice i duža od truta (ali ne i tako široka kao on). Dužina iznosi oko 20-25 mm, težina oko 0.2 grama, svetlije je boje od pčela radilica. Posmatrano sa prednje strane glava matice ima okruglast oblik dok je kod radilica trouglasta. Krila su primetno kraća prema dužini tela. U skladu sa svojom funkcijom u pčelinjem društvu i s obzirom da nema nagon za skupljanje polena uslovljena je i njena spoljašnja ali i unutrašnja građa. Tako u složenim očima matice ima manji broj faceta (čulna heksagonalna tela) zbog čega slabije uočavaju okolne predmete i imaju slabiju moć orijentacije u prostoru. Zadnje noge matice ne poseduju kotarice (korpice) za sakupljanje polena. Medna voljka koja služi pčelama za privremeni smeštaj sakupljene hrane i vode je atrofirana, a nema razvijene ni pojedine žlezde. Žaočni aparat koristi u borbi sa drugim maticama i služi kao legalica za polaganje jaja. S druge strane, a isto u skladu sa njenom osnovnom funkcijom, matica ima potpuno razvijen reproduktivni sistem. Polni organi matice ispunjuju najveći deo njene trbušne duplje i sastoje se od dva jajnika (ovariuma) kruškastog oblika. Svaki od jajnika se sastoji od oko 180-200 jajnih cevčica (ovariola) između kojih se granaju sićušni vazdušni kanalići (traheje) koje dovode kiseonik. U jajnim cevčicama se stvaraju jaja. Ovariole su međusobno paralelne i na vrhu su tanje (u ovom delu se oba jajnika dodiruju), a na donjem delu se šire. Jajne cevčice iz jajnika prelaze u dva parna jajovoda (oviduct). Posle oplodnje u njima se sakupi mnogo sperme koja tu ostaje samo privremeno. Dozrela jajašca se iz ovariola spuštaju u parni jajovod, preko koga prelaze u kratak neparni jajovod koji se proširuje u vrećastu usminu (vaginu). Ona vodi kroz vaginalno predvorje (bursa copulatrix) do polnog otvora koji se nalazi pri korenu žaoke. U vaginalnom kanalu se nalazi čepić koji zatvara prolaz iz vagine u parni jajovod. U vaginu se uliva kanal semene kesice koji vezuje semenu kesicu (spermatheca) sa vaginom. U semenoj kesici smešteno je seme koje je matica pri sparivanju primila od truta odnosno trutova. Spermatozoidi se u semenoj kesici održavaju u vitalnosti pomoću dvaju žlezda (glandulac apendiculares) koje su smeštene sa spoljne strane semene kesice i čijim se izvodnim kanalom luči sekret u semenu kesicu čime se održava vitalnost odnosno vrši ishrana spermatozoida. Oplođene matice normalno sadrže u semenoj kesici 5-6 miliona spermatozoida, a to je obično dovoljno matici do kraja života. Polni aparat je okružen jakim mišićima stezačima i rastezačima. U semenom kanaliću nalazi se tzv. semena pumpica. To je mali mišićni aparat koji dejstvuje kao pumpica za usisavanje i pritiskivanje i koja naizmeničnim stezanjem i širenjem omogućava prolaz spermatozoida u usminu prilikom polaganja jaja u radiličnu ili matičnu ćeliju. Spermatozoid se tako stapa sa jajetom koje je u prolazu,oplođuje ga. Na nežnoj opni jajeta, s prednjeg kraja, nalazi se sićušni otvor kroz koji pri oplodnji spermatozoid prodire u jaje. Ako matica polaže jaje u trutovsku ćeliju (neoplođeno jaje) iz semene kesice se ne puštaju spermatozoidi. Jaje (oplođeno ili neoplođeno) klizi do polnog otvora dok ga matica, uz pomoć žaočnog aparata ne smesti u ćeliju.

Nakon što se mlada matica izlegne iz matičnjaka nije odmah sposobna za parenje, već se obično posle 3-6 dana javlja polni žar i pari se obično u starosti od 8-10 dana, izuzetno i do 3-4 sedmice. Oplodnja se događa pre u normalnim društvima i snažnim oplodnjacima, dok se u slabijim vrši kasnije. Polni žar matice traje oko 20 dana i za ovaj period matica treba da se spari sa trutovima, a ako do toga ne dođe mlade matice prestanu lučiti materije privlačne za trutove (feromon privlačnosti matice za trutove = izomer trans-9-oktodenske kiseline-2), polni žar se nepovratno gasi i takva matica leže samo neoplođena jaja (trutuša).

U polnom žaru, pri lepom i sunčanom vremenu u popodnevnim časovima matica izlazi iz košnice na svoj svadbeni put. Obično je prvi let orijentacioni, ona leti iznad košnice glavom okrenuta ka njoj nebi li utvrdila njen položaj u odnosu na ostale markantne predmete. Orijentacijom ona izbegava slučaj da po povratku sa svadbenog puta uleti u drugu košnicu gde bi bila likvidirana. Ponekad se matice pare i pri prvom izletanju. Trajanje jednog leta je oko 15-20 minuta u proseku (po nekim autorima 2-30 minuta). Udaljavanje od košnice je obično oko 2 km, a pri nedostatku trutova može biti i veće. Sam let matice na parenje pobuđuju radilice svojim agresivnim ponašanjem i specifičnim hranjenjem. Primećeno je da pri slabijoj ishrani i bespašnom periodu pčele slabije ispoljavaju želju da “isteraju” maticu na parenje, dok je situacija obrnuta primenom stimulativne prihrane tečnim medom. Matica se pari sa više trutova, u proseku 8-9 puta. Ova parenja se mogu odigrati u toku jednog leta ili tokom više letova istog dana, kao i u toku više dana. Prilikom leta matica putem feromona, koje izlučuje njena vilična žlezda, privlači trutove i sa preko 10 km udaljenosti. Matica se pari u vazduhu, pri čemu se vrši jedan vid prirodne selekcije. Navitalniji i najbrži trutovi učestvuju u sparivanju, ovo plaćaju svojim životom ali omogućuju prenošenje svojih gena na neko naredno potomstvo, dok trutovi lošijih osobina bivaju isključeni iz sparivanja. Trut stiže maticu u vazduhu i obavlja kopulaciju. Nakon obavljenog sparivanja trut se odmah paralizuje, oslobađa maticu i prevrće se unazad, još uvek polnim organom dotičući maticu. Nakon odvajanja polni organ truta se ne može vratiti u prvobitno ležište tako da ostaje u matici u otvoru zatka i zajedno sa delom crevnog trakta viri napolje u vidu belih končića. Ovime se ujedno postiže da se muške polne ćelije ne rasipaju pre nego što dospeju u semenu kesicu. Vreme parenja i odvajanja matice od truta traje svega nekoliko sekundi. Trut pada na zemlju i ubrzo ugine, a matica sama odleti dalje. Postoje i navodi da ponekad padnu zajedno na zemlju nerazdvojeni pa se razdvoje za nekoliko minuta, ali to je ređi slučaj. Naredni trut svojim usnim aparatom vadi polni organ prethodnika i učestvuje u oplodnji. Nakon što se matica vrati u košnicu pčele joj očiste polni aparat od ostataka poslednjeg truta. Oko 3-4 dana od poslednjeg svadbenog puta matica počinje da leže jaja, po pravilu u jednu ćeliju samo po jedno jaje, ali se događa da mlada matica polaže u jednu ćeliju u početku i po 2-3 jaja. Ovo proizilazi iz toga što aparat za nošenje jaja nije još potpuno uređen. Kod ispravnih matica to traje kratko i posle par dana one nose samo po jedno jaje u ćeliju.Pre polaganja jaja matica pomoću svojih pipaka (antena) utvrđuje tip ćelije u koju namerava da položi jaje i potom polaže jaje,oplođeno ili neoplođeno. Dimenzija otvora ćelije ima uticaja na oplodnju jajeta pri leženju u radiličnu ćeliju. Matičnjaci jesu većih dimenzija ali pčele pre zaleganja smanje vrh, otvor matičnjaka, na dimenziju radilične ćelije tako da matica polegne oplođeno jaje.

Postoji i primenjuje se, pre svega u naučnim istraživanjima ali sve više i u pčelarskoj praksi, veštački način osemenjivanja pomoću posebne mikropipete. Pri ovom načinu se kontroliše i vrši izbor muških roditelja.

Dobra matica u uslovima dobre paše može da snese i oko 2000 jaja na dan, a težina snesenih jaja u jednom danu premašuje težinu matice. Ovo se objašnjava neprekidnom ishranom matice sa matičnim mlečom. Matice proizvode jaja praktično tokom čitavog života, a najviše tokom prve dve godine života. Za potpuni uspeh nije samo dovoljno da je matica mlada i zdrava, već i da ima visokokvalitetna proizvodna svojstva.