Kako prepoznati ovaj korov?

Ilustracija: troskot, foto: pixabay
Ilustracija: troskot, foto: pixabay

Troskot je veoma čest korov koji raste bukvalno svuda po dvorištima, oranicama, pored puteva, u voćnjacima i vinogradima, baštama i zapuštenim njivama… Uspeva čak i na tvrdom i neplodnom zemljištu, u pukotinama asfalta na putevima, između kamenih ploča. Po izgledu podseća na heljdu i uglavnom je polegla, odnosno spada u red korova koji se brzo i lako šire po zemlji stvarajući travnati pokrivač. Otporna je na sušu i mraz, a na jednom hektaru, verovali ili ne, može razviti oko 800 kilometara izdanaka koji imaju i po nekoliko miliona sitnih pupoljaka. Gajenim usevima oduzima vlagu i hranljive materije iz zemlje, pa su prinosi umanjeni i lošijeg kvaliteta. Široko je rasprostranjena, a nekada se koristila kao boja za tkanine.

Kako prepoznati ovaj korov?

Troskot (lat. Polygonum aviculare) spada u najotpornije korovske biljke koje je su postale simbol prilagođavanja na sve životne uslove, lako se širi a teško ga je iskoreniti. U narodu je poznat i pod imenima pasja i ptičja trava, usomača, kokošica, krupnik, solomonov pečat… Naučni, latinski naziv između ostalog duguje reči avis što u prevodu znači ptica. Naime, stručnjaci smatraju da svoju široku rasprostranjenost troskot duguje upravo pticama koje se hrane semenkama ove biljke. Međutim, plod uspeva da preživi digestvni trakt ptica i nakon što ga izbace on klija i
razvija se na mestu gde su ga „posejale“ kao prirodno đubrivo.
Osim kao korov troskot je cenjen među travarima kao vrlo koristan lek za mnogobrojne bolesti i za lečenje se koristi dugo koliko seže ljudska istorija. Najstariji zapisi o lekovitosti ove biljke datiraju iz 3000. godinu pre naše ere u vreme vladavine kineske dinastije Šin. Još tada se troskot koristio kao lek protiv crevnih parazita, dijareje i dizenterije, žutice i gonoreje, kao diuretik posebno kod otežanog mokrenja.

U pitanju je zeljasta, jednogodišnja biljka koja naraste između 30 i 60 santimetara, ima izuzetno razgranat i jak korenov sistem koji može da seže i 35 santimetara u zemlju. To pravi problem baštovanima jer ga je teško iščupati iz zemlje, pa su ga Englezi nazvali snažna ruka. Ima tvrdo, čvornovato stablo sa izduženim, kopljastim zelenim listovima. U pazuhu listova pojavljuju se sitni, neugledni beli ili bledo ružičasti cvetići. Troskot cveta od maja do oktobra, ima sitan, orašast plod mrke boje koji je zašiljen na vrhu i zatvoren u čauru. Kada je u pitanju uništavanje ovog korova tu se situacija komplikuje. Ukoliko se bavite organskom proizvodnjom preventiva je najbolji lek i jednostavno ne dozvoliti troskotu da se raširi. Ukoliko nije zahvatio veću površinu najveći učinak ima čupanje biljke sa sve korenom iz zemlje. Kada je u pitanju konvencionalna proizvodnja i primena herbicida, treba ih koristiti u periodu kada je biljka dostigla visinu od deset santimetara, jer će tada herbicidi imati najveći učinak. Za tačnu vrstu i količinu hemijskih sredstava posavetovati se sa stručnjacima za zaštitu bilja i nikako ove preparate ne koristite na sopstvenu ruku. Iako baštovani i ratari ne vole troskot jer ga je teško iskoreniti, on ima i brojna korisna svojstva. Osim što se upotrebljava u narodnoj medici u lekovite svrhe, zbog jakog korena služi za sprečavanje erozije tla, a i životinje ga rado jedu posebno goveda i svinje.

Za lečenje u narodnoj medicini kod troskota se koristi nadzemni deo biljke i bere se u vreme cvetanja po sunčanom danu, nikako po rosi ili nakon kiše jer će listovi nakon sušenja imati modre fleke po sebi. Nakon branja suši se u tankom sloju u hladovini ili na promaji.

Kao što smo već govorili lekovita svojstva troskota koriste se već hiljadama godina. U brojnim srednjovekovnim spisima pominje se kao biljka koja smiruje upale, čisti i leči rane, gnojne čireve. Svoju lekovitost duguje obilju fenlne kiseline, kumarinu, taninu, bogat je esencijalnim uljima, cinkom i vitaminom C. Sadrži i adstringent, supstancu koja ima sposobnost da skuplja tkivo, pa se čaj od ove biljke preporučuje ženama sa obilnim menstrualnim krvarenjem, ali i kod otvorenih, spoljašnjih i unutrašnjih rana kao što je krvarenja materice, želuca, creva i pluća. Troskot je koristan kod bronhitisa za iskašljavanje, dobar je za malokrvnost, kod čira na želucu, dijareje, otežanog mokrenja, kamena u bubregu ili žuči, nadražaja creva i viška želudačne kiseline. Primenjuje se za lečenje površinskih rana i iritacija, upale kože, sluzokože i hemoroida, i to kao oblog od cele izgnječene biljke ili njen sok. Čaj od troskota se preporučuje kao dodatna terapija tokom upotrebe kortikosteroida jer poboljšava njihovo dejstvo, a umanjuje kontraindikacije.

Troskot se vekovima koristio u magijskim obredima jer se verovalo da čvorovi na njegovoj stabljici simbolično mogu da „vežu“ ljude. Severnoamerički Indijanci nosili su njegov prah u džepu da privuku ljubav i krišom ga stavljali u piće izabranika da bi ga očarali. Kao magičnu biljku troskot pominje i Vilijam Šekspir u svom komadu „ San letnje noći“.

Povezano

Iz ove kategorije

Patogen lista višnje

Pegavost lišća višnje je najznačajnji patogen lista u proizvodnji ove voćne vrste, i u proizvodnim