Naime, većina mladih se slaže da je život u selima težak, da ima mnogo posla, malo vremena za razonodu i odmor i da mnogi zbog materijalnog stanja odlaze u grad. To nije slučaj sa Dušanom Savićem iz Sedlara.

Selo Sedlari su na obema obalama Jablanice baš iznad stava ove reke i Obnice. Seoske kuće su rasturene po svima krajevima sela i većinom su pod brdima, a ređe na njihovim stranama. Zemljište je brdovito, neravno i vrlo presrtno. Razvođe Jablanice i Obnice, i ovde kao i u Zlatariću, zove se Osijanj, pa i po njemu ima seoskih kuća. Na desnoj strani dižu se Vidrak, Vrana i Bobija.

Selo se nalazi na 350 m nadmorske visine, i 6 km od centra Valjeva, u Kolubarskom okrugu.

U domaćinstvu Savića ima njih petoro, i bave  se stočarstvom i ratarstvom. Dušan je ostao na porodičnom imanju i ima veliku podršku oca, majke i supruge.  U ovoj porodici svi rade. Odmora nema, a dan je kratak za posao koji treba obavljati. Savići imaju sopstvenih 2 ha, i u zakup 15.

U štali  imaju 8 krava, koje daju oko 100 i mleka dnevno. Prave sir i kajmak i prodaju ga  sa kućnog praga.

Krave gaje u strogo kontrolisanim uslovima smeštaja, ishrane i razmnožavanja, najčešće u zatvorenom prostoru, u posebno izgrađenim objektima sa ciljem da se za što kraće vreme i uz što manje troškove dobije što veća količina finalnih proizvoda.

“Da bi proizvodile mleko, krave moraju da se tele. Od momenta kada je steona junica, uvedena u boks i vezana ne napušta ga do kraja života. Tu će spavati, jesti, vršiti nuždu, biti osemenjavana i tu će se i teliti. Telad se odvaja od majki vrlo rano, ponekad i odmah nakon teljenja (ne čeka se ni 24 sata). Time se povećava proizvodnja mleka i smanjuje razmak između dve bremenitosti, priča nam Dušan.

Sjenička oplemenjena pramenka odavno se odomaćila u valjevskim selima,  priča nam Dušan i dodaje: Ovca, koja nema preterane zahteve po pitanju uslova smeštaja, ishrane, lako podnosi i niske temperature, a uz to donosi i dobru zaradu. Mogućnosti za razvoj ove grane stočarstva u valjevskom kraju postoje, što potvrđuju i neiskorišćeni pašnjaci. Tako smo i mi rešili da ih gajimo, imamo i subvencije.

Savići se intenzivno bave i ratarstvom, tako da imaju hranu za svoju stoku, kupuju samo koncentrat.

Raspolažu svom potrebnom mehanizacijom, imaju traktor, plug tanjiraču, drljaču, sejalicu za kukuruz, silo kombajn. Kako nam priča Dušan, traktor je iz 91 godine, i sada će konkurisati na projektu  Projekat konkurentne poljoprivrede u za nabavku novog traktora.

„Kako sam pročitao na sajtu Ministarstva poljoprivrede  imamo  mogućnost dobijanja bespovratnih sredstva u iznosu od 50 odsto od ukupne vrednosti investicije, sa pripadajućim porezima, 40 odsto kreditnog finansiranja u saradnji sa poslovnim bankama,  uz svega 10 odsto sopstvenog učešća, ističe Dušan i dodaje:

To bi nam puno značilo jer drugačije nismo u mogućnosti da kupimo traktor, koji nam je preko potreban. U slučaju da ne prođemo na konkursu moramo se dovijati, snalaziti, šta da se radi, život je stalna borba.

Život na selu nije lak, ali ima i svoju lepu stranu, pogotovo kada je porodica na okupu i svi složno žive, rade i ispomažu se. To je ujedno i svojevrsni recept za opstanak na selu.