Koji je ozbiljan problem u vinogradarstvu

Tokom sajma koji je održan u Beogradu, održana je i panel diskusija na temu: Modernizacija srpske proizvodnje vina za veću konkurentnost na svetskom tržištu.Svi smo svesni da sektor vinarstva i vinogradarstva u Srbiji raste. -Poslednjih 20 godina evidentan je taj porast, nije kao što bismo mi koji ovde sedimo voleli da bude, ali napredak postoji. Danas u Srbiji, u vinogradarskom registru, imamo registrovan 6.951 hektar. Novi zasadi se svake godine zasnivaju. 2019. godine zasadjeno je novih 196 novih ha, 2020. – 209 ha, 2021. – 264 ha. U 2021. postoji evidentan porast od 20-30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. I to je rezultiralo time što je 2020. godine donet Pravilnik za podsticaj za podizanje novih zasada, sto je dovelo do toga da broj hektara novozasadjenih vinograda poraste, istakoa je Marko Malićanin, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu.

S obzirom da postoji strategija rata vinogradarstva koji je Vlada Srbije usvojila 2020. godine u decembru, i ove godine se naravno dele subvencije. Taj rast je evidentan. Da vidimo mišljenje struke o tome. Novi zasadi – kako se zasnivaju, da li se primenjuje struka, da li naši vinogradi koriste kvalitetan sadni materijal, da li se obavljaju odgovarajuće analize, šta je to što se primenjuje u svetu, a kako se tom vrlo složenom poslu pristupa kod nas?

-Na početku da vidimo šta je to što vinogradar očekuje od svog vinograda. Sažeto, jedan vinograd treba da obezbedi da je ujednačen, uniforman po svom izgledu, da nema velikih odstupanja izmedju čokota. Treba da obezbedi stabilne prinose i da to budu kvalitetni prinosi. Takodje, očekuje se da bude dugovečan vinograd, jer je reč o veoma skupim ulaganjima i višegodišnjim zasadima. Naravno, očekuje se da bude i ekonomičan. Da je tako dizajniran, da može da se koristi u visokom stepenu mehanizacija i da za relativno kratko vreme mogu da se obave potrebne operacije i sa što manje utroška ljudskog rada. To bi bilo idealno, što bi trebalo da očekujemo od našeg zasada, istakla je Slavica Todić, profesorka poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dodala:

„Kako doći do takvih zasada? Kao prvo, mora da postoji jedan dobro osmišljen plan, projekat podizanja vinograda. Ne postoji tu neka posebna formula za podizanje vinograda, već je svaki vinograd priča za sebe. Postoje odredjeni koraci u vinogradarstvu kada se podiže vinograd. I te korake slede svi vinogradari širom sveta. Ali, do kakvih će se rešenja doći, tu nema univerzalne priče, već praktično stručnost projektanta je da uskladi elemente projekta sa sortom i sa područjem, znači sa specifičnim podnebljem gde podižemo vinograd. I zato kažemo da je praktično svaki vinograd unikatna priča, ne postoje dva ista vinograda.

Ilustracija:mladi vinograd, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija:mladi vinograd, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Druga stvar, koja je jako važna, je da raspolažemo kvalitetnim, bezvirusnim (plomskim) sadnim materijalima. Ako nemamo takav materijal na raspolaganju, sve one stavke koje sam pomenula, a koje odlikuju jedan kvalitetan vinograd, ne mogu se ispuniti. Zasadi koji su podignuti lošim, nekvalitetnim sadnim materijalom, imaju problem sa dugovečnoću, sa uniformnošću, sa stabilnim prinosima, kvalitetom a, naravno, da nisu ni ekonomični, jer mi iz godine u godinu moramo da popunjavamo prazna mesta i da oporavljaamo taj vinograd.

Još jedna važna stvar je da se mora imati dobar menadžment u vinogradu, dobro održavanje i kvalitetna radna snaga. Pitanje radne snage je jedno od važnih pitanja i ja mislim da to više nije pitanje samo vinogradarske proizvodnje već i poljoprivredne proizvodnje. Ono sa čime se mi srećemo je to da ne samo da nema dovoljno sezonske radne snage za obavljanje uobičajnih operacija u vinogradu. Imamo problem da nađemo kvalitetne stručne radnike, koji bi stalno radili u vinogradu. Još jedan ozbiljan problem je što nema kvalitetnih menadžera u vinogradarstvu. To su neki problemi, koji vuku jedni druge. I novac je bitna stavka za dizajniranje i formiranje tih kvalitetnih vinograda. Mnogo ljudi nema dovoljno novca da ispuni sve zahteve koje postavlja jedan savremen i kvalitetan, dobar vinograd. A, opet, s druge strane, postoje ljudi koji imaju novac, ali nisu svesni koliko je važno da ulože u te početne stavke, da bi imali kvalitetan zasad, na duži vremenski period. Tako da tu postoji dosta povezanih problema koji koče. Kada ja posmatram proizvodnju, tj. vinarski sektor odnosno vinski sektor, pa posmatramo vinarstvo, vinogradarstvo kao odvojenu proizvodnju, proizvodnju sadnog materijala – evidentno je da je u poslednje dve decenije najveći napredak ostvaren u onom enološkom, vinarskom delu i u pogledu opreme, kvaliteta vina, kvaliteta stručnjaka koji tu rade. Tu se najviše odmaklo, a manje u rasadničarstvu, tj. rasadničarska proizvodnja stoji u mestu. To je moje vidjenje – da rasadničarska proizvodnja ne ide u korak i ne može da prati razvoj vinarstva i vinogradarstva u Srbiji. I to je ozbiljan problem.

Na panel diskusiji dosta pitanja učesnicima panela je kao država može da pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Koliko mogu da očekuju subvencija ako se odluće za podizanje vinograda.

Lice ostvaruje pravo na podsticaje, ako:

1) je upisano u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje vino;

2) je površina proizvodnog zasada koji je predmet zahteva minimum 0,3 hektara;

3) je član udruženja za zaštitu oznake geografskog porekla, osim za vinogradarske rejone za koja udruženja nisu osnovana, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju uslovi za priznavanje i postupak priznavanja oznaka za mirna vina;

4) investicija koja je predmet podsticaja nije započeta pre poslednjeg kvartala u godini koja prethodi godini raspisavanja javnog poziva za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, osim za troškove pripreme zemljišta, analize zemljišta i avansnog plaćanja sadnog materijala koji mogu da nastanu od 1. januara u godini koja prethodi godini raspisivanja javnog poziva;

5) za proizvodne zasade koji su veći od 1 ha, ima vinogradarski projekat overen od strane udruženja za zaštitu oznake geografskog porekla, odnosno overen od strane Saveza vinara i vinogradara Srbije za rejone za koje nije osnovano udruženje;

6) je gustina sadnje:

(1) od 3.000 do 6.000 sadnica po hektaru, za vinske sorte vinove loze,

(2) od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru, za stone sorte vinove loze,

(3) od 7.000 do 10.000 sadnica po hektaru, za domaće i odomaćene sorte vinove loze gajene sa tradicionalnim uzgojnim oblicima;

7) su katastarske parcele u svojini lica iz člana 10. ovog pravilnika ili ako na tim parcelama ima pravo zakupa, odnosno pravo korišćenja na osnovu ugovora o zakupu, odnosno ugovora o korišćenju, overenog kod nadležnog organa i zaključenog sa fizičkim licem, ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministarstvo), crkvom ili manastirom na period od najmanje sedam godina, računajući godinu od koje se ostvaruje pravo na podsticaje;

8) ako je proces komasacije završen za one proizvodne zasade koji se nalaze na katastarskim parcelama koji su obuhvaćeni procesom komasacije;

9) se proizvodni zasad vinove loze nalazi u vinogorju, odnosno za interspecijes hibride u vinogradarskom rejonu i nije u depresijama, močvarnim predelima, dolinama reka i sličnim lokalitetima nepovoljnim za gajenje vinove loze i ako je namenjen proizvodnji grožđa za proizvodnju kvalitetnog vina sa geografskim poreklom, odnosno regionalnog vina za interspecijes hibride;

10) su preporučene sorte vinove loze (osnovne rejonirane sorte), odnosno dozvoljene (dopunske rejonirane sorte) za gajenje u datom vinogorju za proizvodni zasad, a za interspecijes hibride da su preporučene (osnovne rejonirane sorte), odnosno dozvoljene (dopunske rejonirane sorte) za gajenje u datom vinogradarskom regionu za proizvodni zasad;

11) za investiciju koja je predmet zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno ako ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima;

12) nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema ministarstvu, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija i kredita;

13) je izmirilo dospele obaveze po osnovu javnih prihoda;

14) dobavljač i podnosilac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje ne predstavljaju povezana lica.

Povezano

Iz ove kategorije

Zaštita šljive

Zasadi šljiva, kako saopštavaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) se trenutno nalaze u fazi razvoja plodova,